Ne, nisam fanatik koji nervozno iščekuje svaki vikend da bi pratio svoj omiljeni tim na putu uspeha sa strašću i nepokolebljivom verom da je upravo on najbolji na svetu. Pratim sport kao deo života i onoga čime se i sam bavim – verovali ili ne, umetnošću.
Kao petnaestogodišnji dečak imao sam priliku da čujem koncert na Kolarcu koji mi je promenio ceo život. Berlinska filharmonija i Karajan, Betoven, 5. i 6. simfonija i uvertira Koriolan. Prvu flautu je svirao James Galway. Mogao bih i dan-danas da prepričam svaki trenutak, svaku emociju od izlaska Karajana na scenu do ovacija na kraju, kada sam pomislio da će se dvorana srušiti. U stešnjenim holovima Kolarca stajale su ogromne kutije za kontrabase, violončela, udaraljke, koje su danima putovale iz Berlina u Beograd!
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
