Za mnoge je ovaj Evrobasket završen već nedelju dana, ali oni uporni bili su počašćeni pravim spektaklom. Na poslednji dan turnira prvo smo dobili dostojnu uvertiru u vidu grčkog trijumfa za bronzu – a zatim i maestralni finalni susret u kojem je Nemačka uspešno objedinila evropsku i svetsku titulu.
Bilo je to, slobodno možemo reći, možda i najkvalitetnije finale u poslednjih četvrt veka. Dve atletski moćne, dobro našpanovane i košarkaški nadasve pismene ekipe „tukle“ su se koš za koš bezmalo ceo tok susreta, razmenjujući udarce kao dva vrhunska boksera teške kategorije. Na kraju, Turci su popustili i fizički, i mentalno, a Nemci… pa… izgleda da se onaj citat Garija Linekera može sada primeniti i na košarku.
Za nama je jedan krajnje interesantan turnir. Srbija jeste podbacila, ali videli smo mnogo toga drugog interesantnog. Videli smo uspon Finske, borbenu Gruziju, hrabru Bosnu i Hercegovinu. Portugal i Švedsku koji su se pošteno potukli i pokazali da se i tu narod igra lopte. Odličnu Nemačku, Tursku, preporođenu Grčku. Luku Dončića koji je zamalo sam sve uspeo da iznese.
O svemu bi se moglo napisati ponešto, ali vremena i prostora za tolike opservacije ipak nema. Stoga, evo pet glavnih utisaka sa ovog turnira, ili makar ono po čemu ću ga ja pamtiti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
