U eri u kojoj su procvetali tehnološki giganti i njihovi tvorci, ne tako davno, shvatili smo jedno: ako imate 19 ili 23 godine, kao Mark Zakerberg ili Bil Gejts tada, i svoju garažu, naravno, onda ćete doseći visine. Ali, kako je ta bitka neravnopravna, šta ako ne uspete?
Danas postoje i istraživanja koja pokazuju da godine ne određuju kada će neko uspeti ili promeniti pravac u karijeri: i baš kao što je to moguće s 19, moguće je i s 50. U prilog tome idu i podaci o uspešnim preduzetnicima: prosečna starost osnivača preduzeća je oko 40 godina, prema istraživanju Pjera Azuleja sa MIT, o čemu je pisao i američki Biznis insajder. Takođe, startap koji pokrene pedesetogodišnjak imaće duplo veće šanse za uspeh u odnosu na onaj koji osniva tridesetogodišnjak. Zapravo, ništa to nije novo, samo je zaboravljeno. I Henri Ford je stvorio Model T s 45.
Mnoge je definisala karijera, i ljudi generalno poistovećuju sebe sa onim što su postigli. Završetkom tog najproduktivnijeg dela života, sve se menja. Šta posle toga? Šta kada se uđe u određene godine, koje su ranije nazivane “trećim dobom”, i kada dođe starost? Da li se tada baš sve okončava?
Granica starosti i broja godina u kojima se neko oseća starim se pomera. U odnosu na pre samo deceniju ili dve, danas se stari i ljudi srednjih godina osećaju mlađima nego njihovi tadašnji vršnjaci, prema studiji koju je vodio Marks Vetštajn, istraživač sa Humboltovog univerziteta u Berlinu, o kojoj je pisao i National Geographic. Zapravo, ljudi žive duže i žive drugačijim životom nego pre deset ili dvadeset godina, i starost se definitivno odlaže, čak i biološki. Zato danas ljudi koji su prešli šezdeset imaju duplo više šansi da dostignu devedesete, što znači da bi imali bar još dvadeset godina pre konačnog povlačenja.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
