Mogućnost uticaja na proces starenja na prvi pogled deluje obećavajuće, čak i uzbudljivo. Ipak, sagledavanje svih efekata ove mogućnosti otvara put i ka nekim zabrinjavajućim posledicama. Ali nismo li prirodne procese već odavno poremetili? Produžili smo životni vek ljudi, ali i ozbiljno zagadili životnu sredinu, te došli do pitanja ostaje li nam još dovoljno resursa za naredne generacije. Prema tome, zaustavljanje starenja ili potpuno obrtanje smera tog procesa nije izuzetak, već kako ga neki tumače: “terapija slična lečenju bilo kog drugog medicinskog stanja”. Međutim, dugogodišnja naučna istraživanja na ovom polju tek skorim objavljivanjem rezultata dovode nas na prekretnicu budućeg reprogramiranja starenja. I sasvim je sigurno da neke od narednih generacija na starost neće gledati onako kako smo na nju gledali mi danas.
Odgovornim za dug životni vek često se imenuju dobra genetika, okruženje, stil života, pa i sreća i pozitivan stav. Da li je ipak reč o kombinaciji svega pomenutog ili je starenje već unapred programirano našim začećem?
Istraživači sa Univerziteta u Kelnu u Nemačkoj locirali su transkripciju kao jedan od ključnih procesa koji se starenjem menja, a koji bismo mogli u budućnosti da modifikujemo. Ovaj proces sa godinama se ubrzava i zato postaje neprecizan i skloniji greškama. Greške vode u smanjenu ili izmenjenu funkciju ćelija. Zato su sa godinama sve češće različite bolesti kao i karcinomi. Ovo otkriće prošlog meseca okarakterisano je kao epohalno, a transkripcija kao ključ zdravog starenja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
