Praznici… Upaljene lampice na jelkama, nacrtane pahuljice na prozorima, božićni keksići i pokloni. U nedeljama pre Nove godine polako počinjemo da se pripremamo za kraj godine u smislu završavanja zaostalih poslova, plaćanja zakasnelih računa, zakazujemo zdravstvene preglede na koje mislimo cele godine a sad je i krajnje vreme da ih realizujemo. Godina prolazi i kraj je sve bliži a mi se panično prisećamo datih obećanja sebi i drugima – šta ćemo sve uraditi u novoj godini, šta ćemo promeniti, koliko ćemo biti drugačiji, u šta ćemo ulagati… Kako se 31. približava, počinjemo sve više da mislimo i na poklone i doček, obilazimo radnje i kupujemo, pakujemo, planiramo. Ali koliko je ovaj deo godine veseo i pun uzbuđenja, sa druge strane budi i setu, tugu, sećanje na prošlost. Kao i svi veliki i značajni datumi, i praznici jesu vreme kada se prisećamo dragih ljudi koji više nisu sa nama. Kada se sećamo kako je to bilo nekada i šta se sve od tada promenilo. Čini mi se da Nova godina i Božić zbog svoje konotacije porodičnih praznika nose veću težinu i veću patnju ako neki član porodice više nije sa nama. Prva godina jeste najteža jer prvi put prolazimo neke događaje bez neke osobe. Tada se i automatski sećamo kako je to bilo prošle godine i osećaj praznine je skoro opipljiv.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
