Zašto se ljudi šlihtaju?

Reč “poltron” potiče iz italijanskog jezika, u kome “poltrone” znači “lenjivac” ili “kukavica”. To su koreni poltronstva o kome pričamo danas, kada opisujemo osobu koja se neodmereno i neiskreno dodvorava onima koji su na višim društvenim pozicijama, obično sa ciljem sticanja koristi ili naklonosti.

Psihološki, poltronstvo može biti strategija preživljavanja i socijalnog snalaženja, u kojoj osoba pribegava manipulaciji kroz preterano ugađanje drugima, kako bi stekla naklonost, status ili prednosti.

Nisu to jedini motivi. Kako objašnjava psihoterapeutkinja Svetlana Majkić, nekada se ljudi dodvoravaju i samo radi čuvanja i ono malo privilegija koje imaju. Ovakvo ponašanje često nije u neskladu sa onim što osoba zaista oseća.

Nije potrebno naročito životno iskustvo da bi se došlo u kontakt sa poltronstvom, na ovaj ili onaj način. Ko je “jedan od”, najverovatnije ne preispituje ovaj fenomen, u svojoj nesvesti. Ko je “jedan oko (poltrona)” – najverovatnije se pitao zašto to ljudi rade. Zašto to, pobogu, ljudi rade?

“Različiti su razlozi zbog kojih ljudi pribegavaju poltronstvu – strah od odbacivanja, želja za prihvatanjem, ili potreba da se obezbedi vlastita sigurnost u društvenoj hijerarhiji. U osnovi je često nesigurnost i osećanje bezvrednosti, pokušaj da se prikrije nedostatak znanja i veštine, nekada i lenjost, a da se ipak ostvari korist. To su često ljudi koji smatraju da nisu dovoljno vredni i sposobni da uspeju sami, pa neku psihološku korist ostvaruju tako što učestvuju u tuđem uspehu, ili mu kako bilo doprinose. Nekada je psihološka dobit u tome što manipulišući onima kojima se dodvoravaju dolaze u kontakt sa osećanjem moći i uticaja, a često ga i ostvaruju jer se dokazuju kao korisni i odani saradnici, ljudi iz senke. U pitanju je specifičan kompezatorni mehanizam”, objašnjava Svetlana Majkić za Velike priče.