Reč “poltron” potiče iz italijanskog jezika, u kome “poltrone” znači “lenjivac” ili “kukavica”. To su koreni poltronstva o kome pričamo danas, kada opisujemo osobu koja se neodmereno i neiskreno dodvorava onima koji su na višim društvenim pozicijama, obično sa ciljem sticanja koristi ili naklonosti.
Psihološki, poltronstvo može biti strategija preživljavanja i socijalnog snalaženja, u kojoj osoba pribegava manipulaciji kroz preterano ugađanje drugima, kako bi stekla naklonost, status ili prednosti.
Nisu to jedini motivi. Kako objašnjava psihoterapeutkinja Svetlana Majkić, nekada se ljudi dodvoravaju i samo radi čuvanja i ono malo privilegija koje imaju. Ovakvo ponašanje često nije u neskladu sa onim što osoba zaista oseća.
Nije potrebno naročito životno iskustvo da bi se došlo u kontakt sa poltronstvom, na ovaj ili onaj način. Ko je “jedan od”, najverovatnije ne preispituje ovaj fenomen, u svojoj nesvesti. Ko je “jedan oko (poltrona)” – najverovatnije se pitao zašto to ljudi rade. Zašto to, pobogu, ljudi rade?
“Različiti su razlozi zbog kojih ljudi pribegavaju poltronstvu – strah od odbacivanja, želja za prihvatanjem, ili potreba da se obezbedi vlastita sigurnost u društvenoj hijerarhiji. U osnovi je često nesigurnost i osećanje bezvrednosti, pokušaj da se prikrije nedostatak znanja i veštine, nekada i lenjost, a da se ipak ostvari korist. To su često ljudi koji smatraju da nisu dovoljno vredni i sposobni da uspeju sami, pa neku psihološku korist ostvaruju tako što učestvuju u tuđem uspehu, ili mu kako bilo doprinose. Nekada je psihološka dobit u tome što manipulišući onima kojima se dodvoravaju dolaze u kontakt sa osećanjem moći i uticaja, a često ga i ostvaruju jer se dokazuju kao korisni i odani saradnici, ljudi iz senke. U pitanju je specifičan kompezatorni mehanizam”, objašnjava Svetlana Majkić za Velike priče.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
