Malo koji medijum ima toliku moć da utiče na razvoj ličnosti, posebno u formativnom periodu, kao što je to film. Popularni filmovi su toliko rašireni i upleteni u kulturu da postaju deo svakodnevnog života i utiču na naše živote na više načina. S druge strane, kako tinejdžeri odrastaju i opraštaju se od detinjstva, često se osećaju nesnađenima i bez svog pravog mesta u svetu. Kako roditelji polako gube uticaj i postaju manje „kul“, traže se novi uzori koji postaju modeli bivstvovanja i ponašanja oko kojih mladi grade svoju ličnost. Uzori su tradicionalno nastavnici, sportski treneri i druge odrasle osobe od autoriteta, pa zatim poznate ličnosti poput glumaca, sportista i drugih medijskih zvezda, i na kraju do fiktivnih likova iz njihovih omiljenih filmova i serija.
To je prilično normalna pojava, i sama po sebi ne mora biti štetna, jer mnogi fiktivni likovi mogu biti i više nego adekvatni uzori za tinejdžere. Problem nastaje kada se uzori pretvore u idole koji se slepo i nekritično oponašaju, a verovatno još veći problem nastaje kada se idolizuju likovi koji nisu stvoreni sa namerom da budu idolizovani. Mnogi likovi su stvoreni kako bi se kroz njih samo opisali određeni fenomeni, neki su čak i stvoreni da se određeni fenomeni kroz njih kritikuju. Ipak, čini se da mlada publika često ne uočava ove razlike i podjednako se identifikuje i sa dobrim uzorima, a i sa ovim lošim, koji to nikad nije trebalo ni da budu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
