Tri filozofska odgovora na (be)smisao života

nov 04 2025, 09:00

Egzistencijalizam, apsurdizam i nihilizam su tri filozofske perspektive koje istražuju često zastrašujuću ljudsku potragu za smislom. Dok svaki pristup počinje zajedničkom pretpostavkom – idejom da je univerzum ravnodušan prema ljudskom postojanju – razlikuju se u svojim odgovorima.

Egzistencijalizam nas tera da kreitamo lično značenje, apsurdizam nas poziva da prihvatimo paradoks, a nihilizam tvrdi da nikakvo značenje ne postoji, podstičući na radikalno prihvatanje urođene praznine života.

Poređenje ovih perspektiva osvetljava ne samo njihove razlike već i uvide koje oni nude u to kako se krećemo u potrazi za svrhom, slobodom i samorazumevanjem.

Ovo nije akademski članak, ali bi trebalo da pruži veoma kratak pregled koji može da zagolica vaše interesovanje.

Egzistencijalizam: sloboda i odgovornost

Egzistencijalizam se pojavio u 19. veku sa misliocima poput Serena Kjerkegora, a dalje je evoluirao sa ličnostima iz 20. veka kao što su Žan-Pol Sartr i Martin Hajdeger. Egzistencijalisti tvrde da ljudski život nema unapred određenu suštinu; mi smo rođeni sa slobodom da definišemo sebe.

Poznato je da je Sartr rekao: „Egzistencija prethodi suštini”, tvrdeći da svoje identitete konstruišemo svojim izborima. Ova sloboda, iako osnažuje, nosi i tešku odgovornost. Bez kosmičkog plana, pojedinci se suočavaju sa zastrašujućim zadatkom samodefinisanja i moraju se suočiti sa anksioznošću – ili „tegom” – koji dolazi sa životom u ravnodušnom svetu.

Poznato je da je Sartr rekao: „Egzistencija prethodi suštini”, tvrdeći da svoje identitete konstruišemo svojim izborima

Za egzistencijaliste, ispunjenje je pitanje prihvatanja ove slobode, aktivnog oblikovanja nečijeg života prema vrednostima i etici koje je on sam izabrao. Oni veruju da autentičnost proizilazi iz svrhe koju sami određujemo, a hrabrost leži u suočavanju sa prazninom i daljoj posvećenosti sopstvenim vrednostima.

U tom smislu, egzistencijalizam nudi put ka ličnom rastu kroz slobodu i odgovornost, uprkos životnoj neizvesnosti.

Apsurdizam: prihvatanje paradoksa

Apsurdizam, koji je u velikoj meri razvio Alber Kami, nastavlja egzistencijalističke ideje, tvrdeći da je životna potraga za smislom inherentno kontradiktorna. Kami je primetio da ljudi imaju urođenu potrebu za smislom, ali univerzum ga ne nudi. Ova kontradikcija, koju je on nazvao „apsurdnom”, odražava fundamentalni sukob između ljudske želje za jasnoćom i sveta koji ostaje nem.

Za razliku od egzistencijalizma, koji ohrabruje stvaranje smisla, apsurdizam takve pokušaje vidi kao krajnje uzaludne. Umesto toga, Kami se zalaže za prihvatanje ovog paradoksa tako što će živeti potpuno svestan apsurda života, dok odbija da padne u očaj.

U „Mitu o Sizifu”, Kami predstavlja Sizifa, osuđenog na večnost kotrljanja gromade uz brdo samo da bi se ona otkotrljala dole, kao model „apsurdnog heroja”. Sizif ne nalazi slobodu u prevazilaženju svog uzaludnog zadatka, već u prkosnom prihvatanju toga.

Kami predlaže da i mi nađemo slobodu u prihvatanju nedostatka inherentne svrhe života i uživanju u svakom trenutku bez očekivanja. Za razliku od egzistencijalizma, koji promoviše svrhu kroz stvaranje, apsurdizam podstiče pronalaženje oslobođenja u prihvatanju apsurda života, dozvoljavajući svakom iskustvu da zadrži vrednost bez potrebe za krajnjim značajem.

Nihilizam: radikalno prihvatanje besmisla

Nihilizam, posebno izražen u delima Fridriha Ničea, zastupa ekstremniji stav: da je život lišen objektivnog značenja, svrhe ili vrednosti. Dok egzistencijalizam i apsurdizam priznaju nedostatak inherentnog smisla života, ali traže načine da se živi svrsishodno, nihilizam smatra da su sve vrednosti ljudske konstrukcije, iluzije koje se rastvaraju pred preispitivanjem.

Niče je na ovo gledao kao na sumornu, ali na kraju krajeva iskrenu procenu postojanja – spoznaju koja može dovesti i do očaja i do oslobođenja.

Nihilizam, posebno izražen u delima Fridriha Ničea, zastupa ekstremniji stav: da je život lišen objektivnog značenja, svrhe ili vrednosti

U svetu bez suštinskih vrednosti, nihilizam zahteva radikalno prihvatanje besmisla. Dok egzistencijalisti i apsurdisti podstiču bavljenje životom uprkos njegovoj ravnodušnosti, nihilisti se suočavaju sa ovom prazninom bez iluzije, priznajući da ništa što rade nema univerzalni značaj.

Za neke, ovo vodi do osećaja egzistencijalnog oslobođenja – slobode od potrebe da svoje postupke ili izbore opravdaju bilo kojim standardom osim ličnim preferencijama. Za druge, međutim, to može biti parališuće, izazivajući osećaj apatije ili očaja poznat kao „egzistencijalni nihilizam”.

Ničeov poziv da se „prevaziđe” nihilizam stvaranjem ličnih vrednosti i značenja na kraju je uticao na egzistencijalizam, ali njegova filozofija ostavlja otvorenim pitanje da li ljudski život može da podnese ovu težinu.

Tri odgovora na slobodu i besmislenost

Iako je filozofija bolja u postavljanju pitanja nego u pružanju odgovora, mislim da je važno da znamo u šta verujemo kada su u pitanju kritični koncepti kao što je značenje.

Koja od tri filozofska sočiva izgleda najviše odgovara vašem pogledu na svet? Koji vam izaziva najviše anksioznosti? Koji vam nudi najveći osećaj da ste slobodni?

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Sara Kuburić je egzistencijalna psihoterapeutkinja sa doktoratom Univerziteta „Sigmund Frojd“ iz Beča, autorka kolumne za USA Today, suosnivač Fenomenološkog društva, esejista, konsultantkinja i autorka knjige “Na meni je” i redovna saradnica Velikih priča. Osnivačica je srpske izdavačke kuće STET.

Sara Kuburić prepozata je kao glas generacije milenijalaca koju na Instagramu @millennial.therapist prati više od 1,7 miliona ljudi i redovno će pisati za Velike priče o temama iz oblasti psihologije i mentalnog zdravlja koje zanimaju mlade i generaciju kojoj i sama pripada. Rođena je u Jugoslaviji, a odrasla je u Kanadi, danas živi i radi u Australiji.