Da sam dobila dinar svaki put kad sam čula ovu rečenicu od svojih klijenata, verovatno bih sad od tih para mogla da kupim avionsku kartu za more. Ako se tome doda po dinar i za sve ostale ljude u nedefinisanim partnerskim odnosima sa kojima sam ikada razgovarala, bila bi to, bogami, karta za neku egzotičnu destinaciju. I vi ste verovatno nekad dobili ”nisam spreman/spremna” priču, a možda ste je i sami ispričali, misleći da ste fer i iskreni prema drugoj strani. I da, ova izjava jeste korektna i funkcionalna onda kada se nakon nje odnos prekine ili redefiniše na jasan način. Kada se odnos nastavlja, ali uz ogradu ”nespremnosti”, onda je to zapravo dvostruka poruka, “hteo bih i ne bih” tipa, koja umesto da razjasni situaciju ostavlja drugu osobu u stanju zbunjenosti i uzaludnog iščekivanja.
U životu se nekad zaista dogode situacije u kojima nemamo emocionalnih kapaciteta da ulazimo u partnerske ili bilo kakve nove odnose. Ozbiljne krize, životne prekretnice, gubici, problemi mentalnog i fizičkog zdravlja traže ozbiljnu energiju i samoregulaciju i nekad čine da se zatvorimo za druge ljude. Ipak, činjenica da smo zatvoreni, trebalo bi da podrazumeva i da ne možemo tako lako da se upustimo u odnos sa nekim, zar ne? Kao što bi trebalo da se podrazumeva i odgovornost prema drugoj strani i iskrenost da se kaže za šta tačno spremnost postoji, a za šta ne. Kada je svest o emocionalnoj nedostupnosti razlog što je neko nespreman za vezu, ta osoba to izgovori i povuče se. Neki ljudi, međutim, izgovaraju da nisu spremni, ali zajedno sa tim izražavaju i implicitno očekivanje da će im druga strana ipak biti na raspolaganju.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
