Razmišljam da kada završim sa pravosudnim upišem kurs iz IT-ja i dam sebi šansu. Ovako trčiš po sudovima, cimaš se, zavisiš od ovog sistema u kome ništa ne funkcioniše, u kome vlasnici advokatskih kancelarija sede sa političarima i sklapaju poslove, dok im mi obavljamo posao za platu sa kojom ne mogu sebi da priuštim ni da se odselim od kuće. Evo drugar je završio kurs za automatsko testiranje i dobio je bez iskustva posao u nekoj švajcarskoj firmi, ima super uslove, može da radi i od kuće. Pravo bih ostavio kao opciju ako ne uspem ni u čemu drugom, puno sam uložio ali ne želim ovako da živim. Važnije mi je kako živim nego šta radim.
U ovom kratkom opisu mog klijenta jasno možemo videti kako se pogled prema karijeri promenio. Danas su mladima finansijska nezavisnost i sloboda vrhunske vrednosti, i ukoliko obrazovanje i posao u koji su uložili sebe ne može da im pruži mogućnost da žive život u skladu sa sopstvenim vrednostima, oni su spremni da sve uloženo ostave sa strane i počnu iz početka ne žaleći za prosutim mlekom. Neretko me inspiriše hrabrost pojedinaca da se upuste u nepoznato i uzmu svoj život u svoje ruke, čak i kada oni koji bi trebalo da budu najveći izvor podrške nemaju vere u njih.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
