Nije ovo priča o ljubavi, iako bi mnogi rekli da je ljubomora njen dokaz. Nije ovo priča o žrtvi, iako će biti jasno kroz šta prolazi. Nije ovo ni priča o agresoru, mada patološku ljubomoru ume da prati agresija.
Utisak je da se patologijom proglašava sve što nije lako ili prijatno sebi objasniti. Tako se ljudi klasifikuju u najrazličitije fioke. Zašto? Jednostavnije je. To je jedino što bi se “na keca” moglo reći.
Šta je “samo” ljubomora, a šta patološka i kako se prepoznaje “patološki ljubomorac”? Ima li leka i kada je izlečenje manje verovatno i da li se u takvim odnosima ljudi (o)drže, podrže ili rastanu? Ovo se pita onaj koji je poželelo da vidi gde je granica između zdravog i nezdravog.
Kako izgleda patološka ljubomora i kako razmišlja “patološki ljubomorac” – bilo bi lepo prepoznati je na vreme.
“Osobu more misli npr. o bivšim vezama partnera. Ljubomorni budu na prošlost, pa ka prijateljima, tim ljudima što su podrška, sve što može da ih uskrati za vreme sa partnerom. I teretana, odlazak u prirodu, budu ljubomorni na sve što je van zajedničkog života. U normalnom i zdravom partnerskom odnosu morate da imate ‘ja vreme’ i ‘mi vreme’ – to je krajnje zdravo i normalno. Nije ‘normalno’ imati samo ‘mi vreme’. Čak to vreme za sebe mora da je 50 posto, jer svaki zdrav partnerski odnos mora da nam omogući da se u njemu razvijemo i kao individua i da nas taj partner podseća na to da recimo idemo da planinarimo ako volimo, da imamo prijatelje ako volimo, da vozimo motor ako želimo. Bez obzira na to što mi tada nećemo provesti vreme sa partnerom i nećemo smatrati da nam to krade vreme. Ljubav koja pruža priliku za samorazvoj – to je zrelo, a patološki ljubomorci su pritvorni. Onda ta veza postaje poput zatvora”, objašnjava psihoterapeut i defektolog Ivana Sinđić.
Nepogrešivi detektor patološke ljubomore je kada jedan partner krene da odvaja drugog od najbliže okoline. Kada ovaj prijatelj ne valja zbog ovog, onaj zbog onog, ali – on je tu i tako valjan, ljuti se kada partner nekuda krene, kada neko dođe. I podgovaranje protiv ljudi koji su podrška drugoj strani jedan je od pokazatelja patologije. Šta je cilj ovakvog, obično postepenog i zavijenog izolovanja? Kontrola.
U nekom trenutku, stvar eskalira, pa kreće napad, optuživanje.
“To preterano napadanje za neke nevažne stvari, npr. ’išla si u radnju, zašto si onog mesara tamo pogledala drugačije nego što treba’, iako se to zapravo i nije desilo. Ili ’zašto si se zadržao toliko na poslu’, pa onda zvanje tih prijatelja, proveravanje da li su bili kod njih i sl. Prosto jedno proveravanje, kontrola, neosnovane optužbe i odvajanje od prijatelja – to su znaci patološke ljubomore. Ona je nelečiva i psihijatrijska je problematika”, objašnjava Ivana Sinđić.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
