„Očima punim ljubavi posmatra svoj lik u vodi, mami ga, zove, pruža ruke ka njemu. Naginje se nad ogledalo vode da poljubi svoj lik, ali ljubi samo studenu, bistru izvorsku vodu. Narcis je sve zaboravio; on ne odlazi sa izvora; ne odvajajući se od njega, divi se samom sebi, svojoj lepoti.”

„Legende i mitovi stare Grčke”

N. A. Kun

Ne razumem. Šta hoće od mene? Koliko god da se daješ, nije dosta!?

Bahatost, obična bahatost sebičnih i samoživih koji dalje od svog nosa ne vide. Čudno je vreme, uspeh se najteže prašta. Prosečni su gladnih svega, laktaju se i otimaju. I sve ih je više… A onda, po onoj narodnoj, kad dva loša, zaista ubiju Miloša.

Trudim se, ali ne mogu da ih razumem. Ne znam da razmišljam kao zavidni, to mi je najveća greška. Ja sam čovek „operisan” od ljubomore i izgleda rođen u pogrešno vreme.