Svet je prepun onih koji mnogo pričaju. Često imate posla s njima. Oni su ona “štetočina” u kancelariji koja ubije svaki ponedeljak prepričavajući ama baš sve detalje onoga što su radili proteklog vikenda. Imaju potrebu da istresu svaku misao iz glave. To je onaj “kreten” koji govorom nadjačava sve tokom večeri, da zamišljate kako ga ućutkujete nasilnim putem. Oni su one komšije koje vas zaskoče i provedu sat vremena pričajući vam priče koje ste već čuli; arogantna sveznalica koja uskače u reč kolegama na sastancima; CEO koji ne može da ućuti čak ni na Tviteru, iako će ga ta nesmotrenost uvući u nevolju.
Da budem iskren, to su mnogi od nas, piše u uvodu Den Lajons, američki pisac, nekadašnji urednik u Forbsu i Njuzviku, u knjizi STFU (Shut the fuck up): The Power of Keeping Your Mouth Shut in an Endlessly Noisy World (u slobodnom prevodu: Moć držanja jezika za zubima u beskrajno bučnom svetu), koja je objavljena početkom marta. U delovima koji su osvanuli u naslovnom tekstu Tajm magazina, Lajons je pokušao da objasni zbog čega neki ne zatvaraju usta, što ih čini kompulzivnim pričalicama i teško nadgovorljivima.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
