Ovo ti govorim za tvoje dobro

Zahvaljujući izdavaču Psihopolis, ekskluzivno objavljujemo delove iz knjige  “Toksično vaspitanje”, autora Suzan Forvard i Kreg Bak.

Svi delovi dostupni su na ovom linku.

Znate li onu staru izreku „Štapovi i kamenje mogu mi slomiti kosti, ali reči me neće povrediti“? Tako je pogrešna. Uvredljivi nadimci, ponižavajući komentari i omalovažavajuća kritika upućuju deci ekstremno negativne poruke, koje mogu snažno uticati na njihovo dobro stanje u budućnosti. Kao što je jedan slušalac moje radio emisije rekao:

Da sam mogao da biram između fizičkog i verbalnog zlostavljanja, uvek bih izabrao batine. Barem se vide modrice, pa te ljudi žale. Ali od verbalnog zlostavljanja samo poludiš.[1] Rane su nevidljive. Nikog nije briga. Prave modrice zarastaju đavolski brže nego uvrede.

U našem društvu se vaspitanje dece tradicionalno smatra za privatnu stvar, koja se rešava u okviru porodice, obično po očevom nahođenju. U današnje vreme su građanske vlasti priznale da postoji potreba za zakonskim merama koje će regulisati široko rasprostranjeno fizičko i seksualno zlostavljanje dece. Ali čak i najobzirnije zakonodavstvo ne može ništa učiniti za verbalno zlostavljanu decu. Ona su potpuno sama.

Moć surovih reči

Većina roditelja će svojoj deci ponekad reći nešto negativno. Ovo ne mora biti verbalno zlostavljanje. Ali ako neko stalno kritikuje izgled, inteligenciju, sposobnost ili ljudsku vrednost deteta, to jeste zlostavljanje.

Kao i roditelji kontrolori, verbalni nasilnici imaju dva izražena stila. Jedni napadaju otvoreno i direktno, surovo degradirajući decu. Govore im da su glupa, bezvredna ili ružna. Možda kažu: „Kamo sreće da se nisi ni rodio.“ Ne obraćaju pažnju na detetova osećanja niti su svesni kakve će dugoročne posledice njihovi neprestani napadi ostaviti na sliku o sebi koje njihovo dete razvija.

Drugi verbalni nasilnici napadaju indirektno, zasipaju dete neprestanom lavinom poruge, sarkazma, uvredljivih nadimaka i prikrivenih ponižavanja. Ovakvi roditelji se obično kriju iza fasade humora. Prave šale u stilu: „Poslednji put kada sam video toliki nos, bio sam na planini Rašmor“, ili „To je odlična jakna – za klovna“, ili „Mora da si bio u zapećku kad je bog delio pamet“.