Prevencija suicida nije samo važna – ona je hitna. U vremenu kada osećaj besmisla, pritiska i tihe patnje ne bira uzrast, pol, društveni status ili rasu, suicid kao fenomen neprestano lebdi u vazduhu, nevidljiv, ali sveprisutan. Ovaj septembar, obeležen Svetskim danom prevencije suicida, dolazi u trenutku kada naša zemlja drhti pod težinom studentskih protesta, kolektivne tuge i pitanja na koja nema jednostavnog odgovora.
Podizanje svesti o prevenciji suicida nije luksuz savremenog društva, to je osnovna potreba posebno među mladima. Jer ti mladi predstavljaju simbol nade i budućnosti, a oni danas nose teret razočaranja, neizvesnosti i borbe za osnovna prava. I upravo su oni najugroženiji.
O tome svedoče i najnoviji rezultati studije „Prevalenca psihijatrijskih poremećaja kod dece i mladih“, sprovedene u Srbiji u osnovnim i srednjim školama. Prema ovom istraživanju, 9% mladih je imalo suicidalne ideje, namere i manifestovalo suicidalno ponašanje, a čak njih 4% je pokušalo suicid. Ovo su, ne samo za nas koji se bavimo problemima mentalnog zdravlja, već i za društvo u celini, poražavajući rezultati.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi godišnje odluči da sebi oduzme život, što je jedan život na svakih 40 sekundi. Suicid je među tri vodeća uzroka smrti kod mladih između 15 i 24 godine a stopa među starijima raste nakon 50. godine života. Često doživljen kao lični čin, praćen brojnim mitovima i predrasudama, suicid je društveni fenomen, ogledalo kolektivnog nerazumevanja, stigmatizacije, nedostatka podrške a pre svega prevencije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
