Osećaj kontrole javlja se usled uverenja da imamo uticaj na događaje u sopstvenom životu i podrazumeva jedan od stubova temeljaca mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da osećaj kontrole doprinosi većem osećanju samoefikasnosti, odnosno svesti o tome da imamo veštine potrebne da brinemo o sebi, da se snađemo u izazovnim situacijama, da se razvijamo i napredujemo. Potreba za osećajem kontrole je biološka potreba, jer nam je evolucijski omogućila da razvijemo adaptibilna ponašanja u odnosu na sredinu, da je menjamo i posledično, da preživimo. Ona se odnosi na reakcije i ponašanja u spoljnom svetu, ali i na upravljanje emocijama, i manifestuje se putem izbora i odluka kojima usmeravamo tok života. Prilično korisna stvar, može se reći, kad bi zaista samo od nas zavisila i kad ponekad, paradoksalno, ne bi preuzela kontrolu nad našim životom.
Individualistički pristupi u psihologiji posmatraju pojedinca kao racionalno biće koje je kao takvo jedino zaslužno i odgovorno za sopstveni život i blagostanje. To ima lepu osnovu u humanističkoj i kognitivno-bihevioralnoj teoriji, i svi mi pomagači smo im zahvalni jer su postavile temelj za naše profesije, ali mora se priznati da su s vremenom postale prilično ograničavajuće. Ovakav pristup sagledava samo jedan aspekt problema i zanemaruje dve veoma važne karakteristike ljudskog funkcionisanja. Prvo, da ljudi ne žive izolovano, već u sistemima koje karakteriše međuzavisnost, i drugo, da su ljudi mnogo više skloni iracionalnosti nego što humanizam nalaže da verujemo, posebno kada su pod velikim stresom.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
