U poslednje vreme sve češće čujem kako ljudi koriste ChatGPT da reše emocionalne probleme. Parovi u raspravama potajno traže savete od veštačke inteligencije, kolege se konsultuju o konfliktima na poslu, a prijatelji u krizi pitaju „šta da radim sa svojim osećanjima?“ I fascinantno je koliko su ovi alati postali sofisticirani: rečenice su tople, razumevajuće, zvuče empatično. Roboti zaista uče da simuliraju emocije, da „prepoznaju“ naše obrasce, odgovore nežno i smisleno.
Sve to me navelo da se zapitam: šta će ostati ljudsko u svetu u kojem tehnologije svakog dana menjaju način na koji radimo, vidimo sebe i povezujemo se s drugima?
Pre par godina slušala sam predavanje Yuvala Noe Hararija, izraelskog istoričara i filozofa, autora knjiga Sapiens, Homo Deus i 21 lekcija za 21. vek.
Harari je tada govorio o svetu u kojem će tehnologija postati toliko napredna da će roboti moći da prepoznaju naše emocije, da ih analiziraju i da na njih reaguju bolje nego ljudi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
