Ovo pitanje mi se već neko vreme nameće, jer iako su mobilni telefoni, laptopovi, tableti i ostali uređaji postali neodvojivi deo svih nas, pa i naših odnosa, mi i dalje nemamo pravila ponašanja koja bi nam pomogla kako da ih koristimo, a da nam te iste odnose ne naruše.
Psihoanalitičari su nas još odavno upozorili da kada su dve osobe u krevetu, tu nikad nisu samo dve osobe, već su tu, metaforički naravno, najmanje i njegovi i njeni roditelji. Nove tehnologije su nas dovele u situaciju da kada zamislimo par koji provodi veče zajedno i gleda u telefone, pored njihovih roditelja koji su tu simbolično, bukvalno možemo da vidimo još najmanje po jednu osobu (ali i više ljudi na nekom forumu ili u Viber grupi) sa kojom se neko od njih dvoje dopisuje, ili čitavu zajednicu poznanika na jednoj ili više društvenih mreža, čije živote posmatraju.
Prijatelj u kasnim četrdesetim mi se požalio da je bio na večeri sa poznanikom, desetak godina mlađim, koji se neprestano sa nekim dopisivao. Dopisivanje je trajalo čitavo veče, bez „izvini, važno je ili hitno je“, već lagano, tempom koji je ta virtuelna konverzacija zahtevala, najprirodnije, kao da je na dva sastanka istovremeno. Mom prijatelju je bilo neprijatno da mu skrene pažnju na to i preispitivao je sebe, jer nije bio siguran da li ga je pregazilo vreme, ili je ipak važno da uvedemo neka pravila pristojnosti sada kada imamo potpuno drugačije okolnosti i mogućnosti za komunikaciju.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
