Poslednje godine svojih dvadesetih provela sam u društvu ljudi u ranim četrdesetim. Bili su svi redom razvedeni, neki sa decom, neki bez dece, radili su kul poslove i izlazili sa mnom i sa mojom ekipom na žurke. Posmatrala sam ih sa radoznalošću i volela sam da budem u njihovom društvu. Njihov stil života me je donekle zbunjivao, naročito jer je bilo pitanje trenutka (iako to tada nisam znala) kada će se aktivirati ono što danas zovem “program tridesete” koji od tebe zahteva da imaš potpuno jasan karijerni put i ako je moguće da pored sebe već imaš idealnog partnera sa kojim ćeš graditi porodicu u stilu, što bi rekla moja najbolja prijateljica Iva Branković, muž, žena, ćerka, sin i zlatni retriver.
Jedan od mojih bliskih prijatelja iz te starije ekipe bio je i čuveni pisac Dejan Tiago Stanković. Kada sam mu postavila pitanje: “Kako je to moguće da ste svi razvedeni i živite ovaj veseli skoro pa tinejdžerski život?”, on mi je odgovorio: “Dušo, u mojim godinama i ti ćeš biti razvedena.” I dalje ne mogu da verujem da nije živ i da nemam više priliku da ga pozovem i kažem “bio si u pravu”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
