Neke stvari s vremenom prerastemo, za neke ostanemo infantilno vezani. Ali ono što nam zauvek treba ma koliko moderni i savremeni bili, od prvog momenta kada udahnemo vazduh pa nas taj udah zaboli i zaplačemo, jeste ljubav: roditelja, staratelja, bližnjih, ostalih.
Možda se samo pod uticajem raznih okolnosti naša predstava o toj moćnoj sili izvitoperi.
U filmu „Ekvilibrijum“, u kojem je neko buduće društvo dovedeno u red lišavanjem emocija, pa i onih dobrih, lik (visokog sveštenika) Kristijana Bejla pokušava da shvati osuđenicu na smrt zbog kršenja pravila o osećanjima, pitanjima o smislu. “Jer nikad nisi osećao, ne možeš znati. Ali to je esencijalno kao dah. A bez toga… ljubavi, ljutnje, tuge, dah je samo sat… koji otkucava”, kaže ona.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
