Svi su čuli, mnogi se identifikuju ali – ko zna tačno šta disfunkcionalna porodica zaista jeste? Najlakše je prepoznati ekstreme, otvoreno nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje pa reći da nešto u porodici nije u redu. I nije, samo – kao i u mnogo čemu – disfunkcionalnost porodice ima svoje nijanse, što, kao mnogo šta toksično, može da bude vrlo prikriveno i opšte prihvaćeno.
„Disfunkcionalna porodica je ona u kojoj problemi ne smeju da se vide, ne mogu da se rešavaju; ne zato što ne postoji volja, nego najčešće ne postoji kapacitet, i gde emocionalne potrebe članova nisu priznate, zadovoljene, viđene. Najčešće se javljaju problemi poput izbegavanja konflikta, rigidnih uloga, emocionalna nedostupnost roditelja, pasivna agresija, preterana kontrola… Nekada je prisutna potpuna emocionalna otupljenost: izgleda normalno, a ne osećamo ništa”, priča psihološkinja i psihoterapeutkinja Darija Petrović Lubanska.
Problemi i stresovi su svakodnevica. U vremenu težnje ka neprestanom zadovoljstvu i sreći, ljudi pokušavaju da počiste iz života i najmanji stres, propuštajući da vide veći, samo manje uočljiv problem. Disfunkcija nije uvijek glasna i često je najdublja ona koja se odvija u tišini tamo gdje sve izvana izgleda savršeno, objašnjava Irena Orlović, magistar nauka u psihosocijalnom radu, psihoterapeutkinja i osnivačica izdavačke kuće Harfa.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
