Tekst je za Velike priče sa The Atlantica priredio Ognjen Terzin.
Sredinom devedesetih godina, dok sam još bila u višim razredima osnovne škole, moja porodica preselila se u predgrađe Sijetla, gde je moj otac dobio posao u Boingu. Roditelji bi vikendom vozili sestru i mene do tržnog centra Bellevue Square, a ja bih sedela na tepihu knjižare B. Dalton i čitao časopise. Otprilike u isto to vreme, kilometar i po dalje, u garaži iznajmljene kuće, Džef Bezos pokretao je Amazon. Neko vreme, Amazonov uticaj gotovo da je bio neprimećen.
U srednjoj školi, putujući do povremenog posla, prolazila bih kroz neupadljivo naselje koje smo u to vreme zvali South Lake Union – naselje prošarano prodavnicama automobila, skladištima, marinama. Najprepoznatljiviji deo naselja bila je autoperionica Slon, sa svojom ružičastom neonskom reklamom u obliku istoimene životinje. Klasičan primer kič stila po kom je Sijetl u to vreme bio poznat.
South Lake Union, onakav kakvim ga se ja sećam, više ne postoji; sada je tu prostrani pejzaž Amazonovog kampusa, uključujući i tematsku Harry Potter biblioteku, tri ogromna staklenika za biljke i ko zna šta još sve ne. Nema više ni Slona. Prošlog oktobra, Deni Trougao, vlasnik ove monumentalne perionice, našavši se na udaru posledica pandemije, morao je da je zatvori, a ružičasti neonski znak poklonio je Amazonu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
