Kao član žirija koji je birao najbolje radove na konkursu sa temom “O meni se radi! Zašto sam (a)političan/na?”, zajedničkog projekta Fondacije “Konrad Adenauer” u Srbiji i Instituta za javnu politiku, imao sam zadovoljstvo da kod mladih ljudi, rođenih u godinama turbulentnih i prelomnih događaja, kao što su NATO bombardovanje Srbije, demokratske promene Petog oktobra i ubistvo premijera Zorana Đinđića, uočim lucidne metafore, definicije i stavove koje ne bih smislio iako radim u novinarstvu više godina nego što oni imaju života. Na primer, da je apolitičnost “apsurdna igra tišine”, “da je gutanje političkih razlika autoritaran pristup”, i da mladi ljudi treba da se odupiru “pasivnom nihilizmu”…
Nepristajanje na prepuštanje sudbini, na otrcane konformističke fraze – “svi su oni isti”, “ja ne mogu ništa da promenim, niti da utičem”, generalni je utisak nakon pročitanih radova.
Namera projekta realizovanog tokom 2024. bila je da učenici/učenice srednjih škola i gimnazija, studenti/studentkinje i postdiplomci/postdiplomke između 18 i 26 godina, koji su državljani/državljanke Republike Srbije imaju mogućnost da iskažu svoje stavove i svoj pogled na politiku i društvo, kao i da saopšte svoje razloge za (a)političnost. Mnoga istraživanja ukazivala su na nezainteresovanost mladih ljudi za politiku, kao i da značajan broj njih ne izlazi na izbore zbog toga što smatraju da ne mogu uticati na donošenje političkih odluka. Cilj je bio da se saznaju razlozi za ovakve stavove, ali i da se mladim ljudima ponudi mogućnost da se njihov glas čuje i mišljenje uvaži.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
