Sunovrat srpske spoljne politike

“U Moldaviji imamo hrabru i odlučnu predsednicu koja je stavila sve na kartu članstva njene zemlje u EU. U Moldaviji imamo i političke snage koje su sto posto proevropski opredeljene, bez ’ako’ i bez ’ali’. Institucije u Moldaviji su demokratske i nisu pod kontrolom predsednice ili vladajuće stranke. Imamo i pluralističku medijsku panoramu sa jasno proruskim i slobodnim proevropskim medijima. U Moldaviji je kompletno civilno društvo proevropski nastrojeno.

U Srbiji nemamo ništa od toga. Vlast ne radi ništa da približi zemlju članstvu u EU. Na političkoj pozornici nema ni naznake da bi mogla da bude kreirana ozbiljna proevropska politička formacija. Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom su pod kontrolom vlasti, kao i ogromna većina novina i drugih medija, a oni malobrojni mediji koji nisu pod kontrolom Vučića imaju neke svoje agende koje sprovode i često ne samo da nisu na liniji sa evropskom agendom nego joj se i suprotstavljaju. U Srbiji nema ni demokratskih ni nezavisnih institucija. Većinski deo civilnog društva nije proevropski nastrojen, veoma mali broj nevladinih organizacija je zaista za brz put Srbije u EU i zalaže se za univerzalne vrednosti.

U Srbiji nemamo bazu s kojom bismo mogli da radimo. Uz to, opozicija je slaba, razjedinjena, sa liderima čiji je ego obrnuto proporcionalan snazi njihovih stranaka, neki nose teret korupcije, neki su ucenjeni zbog afera, a neke vlast drži u rukama i koristi ih kao trojanske konje.”

To je bio odgovor u dahu mog dugogodišnjeg kontakta u EU, koji trenutno radi na dosijeu proširenja EU, na pitanje zašto nije moguće primeniti na Srbiju novu interpretaciju metodologije pregovaranja za neutralizaciju veta članica EU za otvaranje klastera sa kandidatima za ulazak u EU.

Ipak, dodao je naš sagovornik, EU još nije definitivno zatvorila vrata: “Ako Srbija napravi geopolitički zaokret i pokrene proces reformi, EU će se odmah aktivirati i odgovoriti pozitivno. Što pre predsednik Vučić shvati da je potrošio kapital koji je imao, to će biti bolje za njega i Srbiju, jer je to činjenica koja se neće promeniti ako nastavi sa dosadašnjom politikom.”

SRBIJA NE ŽELI DA URADI MINIMUM MINIMUMA

U EU su pronašli način kako da izbegnu da Mađarska blokira pregovarački proces sa Ukrajinom, ali i da preventivno deluju na buduće blokade sa drugim akterima, a da ne dovedu u pitanje pravila metodologije pregovaranja usvojene pre pet godina.

Naime, u EU su kreativno interpretirali metodologiju i došli do novog koncepta koji omogućava da se nastavi rad na pripremi svih ostalih klastera u situaciji kada jedna država članica blokira otvaranje jednog klastera. Dakle, radiće se paralelno na pripremi otvaranja svih klastera, čekajući povoljan momenat za kreiranje konsenzusa za donošenje formalne odluke. U konkretnom slučaju, sa Ukrajinom i eventualno Moldavijom (nema naznaka da bi Moldavija mogla da bude blokirana), čekaju se parlamentarni izbori u Mađarskoj na programu sledećeg proleća, budući da su velike šanse da ih premijer Viktor Orban izgubi.

Naš sagovornik podvlači da je velika razlika između Ukrajine, Moldavije, Crne Gore i Albanije, s jedne strane, i Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova u procesu evropskih integracija, s druge. Prva grupa zemalja predano radi na realizaciji reformske i evropske agende. Ukrajina u ratnom stanju, a Moldavija u izuzetno teškim ekonomskim i geopolitičkim okolnostima, sprovode reforme i ispunjavaju uslove iz evropske agende. Druga grupa zemalja ne radi ništa ili radi vrlo malo na realizaciji neophodnih reformi.

Štaviše, Srbija ne želi da uradi ni minimum minimuma koji se traži od nje da bi otvorila treći klaster (izbor novog Saveta REM-a, implementacija preporuka ODIHR-a za izborne uslove, energetski “unbundling” i povećanje stepena usklađenosti sa saopštenjima EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike), a kamoli nešto više.

Pomenuti recept za izbegavanje veta članica EU neće biti primenjen na države Zapadnog Balkana iz dva razloga. Prvi se odnosi na Crnu Goru i Albaniju. Podgorici i Tirani taj mehanizam nije potreban jer je bivša jugoslovenska republika otvorila sva poglavlja odavno, a Albanija će do kraja meseca otvoriti i poslednji preostali klaster.