Srpska spoljna politika: Izgubljena između četiri stuba

Dobro došli u XLII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi nastavljamo da se bavimo spoljnom politikom Srbije, kao i relacijama Beograda sa Briselom, Berlinom ali i Kvintom.

U EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike.

Velika šansa koju bi Srbija trebalo a i morala bi da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU.

Osim spoljne politike od Srbije se očekuje napredak u četiri sektora: vladavina prava, sloboda medija i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. To ukazuje zašto ruska propaganda u sadejstvu sa režimskom pokušava da sruši sve srpske mostove sa Evropom i od Srbije napravi rupu na evropskom tepihu.

Ruska invazija na Ukrajinu je klasični primer za istorijski “game changer”, odnosno “tačku preokreta”. Sposobnost političkih rukovodstava malih zemalja da prepoznaju te momente i prilagode svoje politike u velikoj meri utiče na budućnost tih država. Agresija na Ukrajinu pretvorila je srpsku spoljnu politiku baziranu na četiri stuba (EU, SAD, Rusija i Kina) u toksičnu i autodestruktivnu.

U novoj podeli sveta, u procesu definisanja, ni relativno velike države neće moći da primenjuju dvostruke i trostruke igre, a kamoli male i pritom okružene zemlje kao Srbija. Beograd već kasni sa prilagođavanjem, ali još uvek nije zakasnio da napravi ispravan potez. Srpske vlasti instinktivno i intimno streme ka istočnjačkim despotijama, ali su svesne da sede na zapadnoj, evropsko-američkoj, grani. Ako nju odseku, jedini mogući ishod je pad.

Odugovlačenje s nadom da će Donald Tramp pobediti na izborima u SAD, da će Rusija poraziti Ukrajinu i da će u Evropi na vlast doći suverenisti i populisti nije samo hazarderski potez nego i naivno tumačenje planetarnih procesa. Čak i da se verifikuju svi pomenuti događaji, pozicija Srbije se ne bi poboljšala već bi se pogoršala.

Proces blokovske podele sveta nije prolazni već dugotrajni fenomen u kojem su promene moguće na limesima a ne u unutrašnjim dvorištima. Konkretno, u igri je pozicija Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Belorusije, Moldavije, pribaltičkih republika, ne i Srbije. Beograd ne bira kojem će bloku da pripada već samo da li će biti sastavni deo Zapada ili “Albanija” Envera Hodže u 21. veku.

Ipak, uverenje u EU je da Vučić neće otići toliko daleko da stigne do reke bez povratka u odnosima sa zapadnim partnerima. Međutim, Srbiji preti nešto drugo, mnogo ozbiljnije, a to je da će EU prestati da bude zainteresovana za nju i pustiće je da završi u zapećku: neće moći da škodi ni u ekonomskom, ni u transportnom, ni u energetskom a ni u bezbednosnom smislu, biće izolovana i ako vlastima u Beogradu i građanima Srbije to bude odgovaralo, u Evropi neće imati problema da nauče da žive sa “ograđenom” Srbijom.

Pozitivna i ohrabrujuća okolnost za Srbiju jeste povratak strateškog razmišljanja o budućnosti EU, ne samo u Briselu već i u ključnim članicama Unije. Kada se razmišlja strateški a ne samo kroz proces pregovaranja zasnovan na ispunjavanju kriterijuma, parametara i odnosa prema Rusiji i Kini, pozicija Srbije postaje znatno bolja i perspektivnija.

Gotovo svi kreatori politika EU shvataju da bi proširenje na Zapadni Balkan bez Srbije izgubilo mnogo na svom smislu i svrsishodnosti. Bez Srbije na evropskoj palubi proces proširenja bi izgubio svoju transformativnu snagu a sa geopolitičke tačke gledišta bi bio loša reklama za ambicije Brisela da prikaže EU kao ozbiljnog geopolitičkog aktera.

U delu članica EU i institucijama EU opipljiva je blagonaklonost prema Srbiji kao i rešenost da drže otvorena vrata za Beograd, ali to nije ni blanko poverenje a ni karta sa otvorenim datumom za povratak na pravi put.