Crvena linija izborne razjedinjenosti opozicije znači najviše dve izborne kolone proevropske opozicije, ali pod uslovom da se ne stvori utisak da je jedna od njih “anti-Đilas” kolona, jer time se banalizuje “Dogovor za pobedu”. Tek je bizarno da jedinstvene kolone nema jer zaboga Ćuta i Zelenović ne mogu zajedno.
Ali onda se postavlja pitanje – zašto bi se pravile dve kolone ako jedna nije “anti-Đilas”. Ako Đilas i Lutovac nisu u istoj koloni, onda se agonija raspada Demokratske stranke (one velike Tadićeve) projektuje i na predstojeće izbore. Verovatno 17. decembra, jer kako kaže Vučić sve ide u tom smeru.
Šta vrede priče o nenapadanju, kad te u zjapećoj praznini nema gde je to simbolički bitno? Kao što Đilasa i đilasovaca nema na skupštini Ponoševe partije. Govoreći o nedavnoj skupštini stranke Srbija Centar (SRCE) na kojoj je izabrano rukovodstvo, i čiji je predsednik Ponoš naglasio “Mi smo imali sve koji su važni”, upitan o onima koji se nisu odazvali. E, sad, je l’ taj cinizam poštovanje dogovora o nenapadanju?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
