Ko će uhapsiti Dodika ako bude osuđen?

Nacionalizam i ratnohuškačka retorika ponovo dominiraju u javnom prostoru država Zapadnog Balkana. U regionu više nema države koja nije blokirana ili joj ne preti blokada na evropskom putu zbog bilateralnih sporova sa bližim ili daljim komšijama.

Bosna i Hercegovina je ponovo bure baruta, Kosovo odnosno kosovski premijer Aljbin Kurti je glavna kočnica za jačanje regionalne saradnje. Novi premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski otvara Pandorinu kutiju koja se u Skoplju zove Prespanski sporazum i koja može da stavi tačku do daljeg na EU integracije naših južnih suseda. Albanija je pucala sama sebi u noge sa hapšenjem i pravosnažnom presudom za lidera grčke nacionalne manjine Fredija Belerija i sada je Atina već godinu dana drži pod neformalnom blokadom.

Crna Gora bila je jedina svetla tačka regiona dok nije samu sebe dovela u neprilike sa usvajanjem rezolucije o Jasenovcu koja može da transformiše Hrvatsku od prijatelja u procesu proširenja do nepremostive prepreke u hodu ka članstvu u EU. Ipak, veliki plus Podgorice, barem u očima EU, jeste što je Crna Gora jedina zemlja u regionu koja nema zadrtog nacionalistu na premijerskoj ili predsedničkoj funkciji.

Naši izvori u evropskim institucijama i u državama članicama EU ne smatraju da bi aktuelne tenzije mogle zaista da dovedu do oružanih sukoba – primera radi Severnoatlantskoj alijansi ne pada na pamet da otvara baze ili da šalje vojnike u Bosnu i Hercegovinu kako je to tražio član predsedništva BiH Denis Bećirović – ali mogu negativno da deluju na evropske integracije svih država regiona i da ugroze benefite i velike prednosti Plana za rast Zapadnog Balkana.

Na prethodno rečeno treba dodati da je u Holandiji došlo do promene vlasti i nova vlada sa ekstremnom desničarskom Slobodarskom partijom Gerta Vildersa je već na radnim telima u institucijama EU stavila do znanja da će zaoštriti svoje stavove prema proširenju EU za sve države osim za Ukrajinu.