Sveto trojstvo seksa, politike i moći

Dobro došli u CXX izdanje Georeporta na Velikim pričama. Epstinovi fajlovi u Americi i skandal Fabricio Korona u Italiji još jednom pokazuju da su seks, politika i moć ili vlast, ako hoćete, neraskidivo vezani u svakom istorijskom periodu i u svakom društvu.

Kažu da je Gistav Kurbe sa svojom čuvenom slikom iz 1866. godine “Poreklo sveta” (na njoj je nacrtana obnažena nepoznata dama sa raširenim nogama i genitalnim organom u prvom planu) hteo da kaže da je “seks motor istorije”.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je govorio da je vlast “najsnažniji afrodizijak”. Prepričava se da je upravo sa tom opaskom spasao predsednika Ričarda Niksona neprijatne scene tokom razgovora u Pekingu sa kineskim liderom Mao Cedungom, kojem su svako veče dovođene u krevet dve devojke, često nevine. Istu strast za mladim i nevinim adolescentkinjama pokazivao je i drugi komunistički vođa iz prethodnog veka Staljin, ali i mnogi drugi, uključujući i Josipa Broza.

SLUČAJ EPSTIN I TRAMP

Smrt Džefrija Epstina u njujorškom zatvoru 2019. godine trebalo je da zatvori jednu od najmračnijih stranica moderne istorije. Dogodilo se suprotno. Epstinov odlazak sa životne scene proizveo je svojevrsni vulkan koji izbacuje s vremena na vreme dokumenta, beleške, fotografije, video-snimke, svedočanstva koja navlače oblake iznad političkih i profesionalnih karijera, ali i života moćnika, od Kalifornije, preko Njujorka, do Londona i Bratislave.

Mnogo više od hvalisanja Epstina da je instruisao Ruse kako da tretiraju Trampa jeste materijal koji je dostavio Kremlju.

Da li je Epstin kreirao kompromitujuću arhivu za svoj račun, učeći na primeru oca svoje životne saputnice Gilejn, Roberta Maksvela, ili je to radio za račun Mosada, ili je, kao Maksvel, bio dupli igrač, radeći i za izraelsku i za rusku obaveštajnu službu? Na to pitanje verovatno nećemo dobiti jasan odgovor.

Američki istraživački novinar Kreg Anger je u knjizi „Američki kompromat“, objavljenoj 2021. godine, tvrdio da je Epstin bio veza između Trampa i Putina i da je zahvaljujući vezama u Moskvi mogao da računa na rusku mafiju povezanu sa državom u obezbeđivanju mladih devojaka svojim uticajnim prijateljima.

Nije u igri pojedinačna krivična odgovornost, već ranjivost američkih institucija u sve evidentnijem hibridnom ratu. Nije prvi put da zbog seksualnih apetita stanovnika Bele kuće bude dovedena u pitanje bezbednost i postojanost američkog sistema, odnosno omogućeno rovarenje i podrivanje države od strane obaveštajnih službi rivala poput Rusije i Kine.

Ponašanje osoba koje kroje ili oblikuju američku politiku ili javno mnjenje, od Džej Di Vensa, preko Pitera Tila, do Ilona Maska, upadljivo je podudarno sa vokabularom i narativom Kremlja u realizaciji agende diskreditacije Zapada, EU, univerzalnih vrednosti i multilateralnih organizacija.

ITALIJA PATI OD NOVOG „VIRUSA KORONA“

Kontroverzni italijanski mešetar Fabricio Korona javno je rekao ono o čemu cela Italija šuška već decenijama. Marina Berluskoni i Pjer Silvio Berluskoni, deca Silvija Berluskonija iz prvog braka, po Koroninim tvrdnjama vode dvostruke živote, što ih, prema njegovom tumačenju, potencijalno izlaže riziku ucene. Čak, Korona aludira da pojedinci bliski familiji Berluskoni uživaju privilegovan položaj jer, navodno, znaju ili poseduju kompromitujuće materijale o članovima porodice.

Pitanje privatnog života Berluskonijevih ne bi bilo predmet javne rasprave da ga Korona ne povezuje sa navodnim političkim implikacijama potežući dva pitanja. U prvom se navodi iznuda i seksualno nasilje koji se pominju u vezi sa Alfonsom Sinjorinijem, i koji su predmet sudskih postupaka i medijskih spekulacija, a drugo pitanje su sve glasnije ambicije Marine i Pjer Silvija da uđu direktno u politiku i krenu stopama oca.

Indikativno je da je Korona u nekoliko navrata aludirao da brat i sestra Berluskoni rade na izgradnji alternativne političke infrastrukture koja bi mogla da oslabi poziciju Melonijeve.

Ne radi se o banalnoj sumnji, budući da se parlamentarni izbori održavaju 2027. godine i da su stručnjaci za ispitivanje javnog mnjenja, po narudžbini zainteresovanih, uradili seriju anketa o raspoloženju biračkog tela sa opcijama da su na čelu Forca Italije Pjer Silvio Berluskoni i Marina Berluskoni. Iznenađenje je da je Pjer Silvio bio bolje kotiran od Marine Berluskoni. Sve doskora je bilo rašireno uverenje da je Marina a ne Pjer Silvio ime na koje se treba opkladiti u kontekstu silaska jednog Berluskonija u političku arenu.

Sledeći latinsku krilaticu „cui prodest“, najveći dobitnik Koroninog „krstaškog pohoda“ protiv Berluskonijevih jeste upravo Đorđa Meloni. Ne bi se radilo samo o „osveti“ zbog izlaganja ruglu oca njene ćerke od strane Medijaseta; naprotiv, imajući u vidu pragmatičnost Melonijeve, za nju je mnogo važnije da preventivno deluje protiv ulaska novog Berluskonija u političku arenu. Još jedno „bunga-bunga“ iskustvo Italiji nije potrebno; štaviše, moglo bi da bude pogubno, jer su Italijani već potrošili dve zlatne rezerve da spasavaju državu — Marija Montija i Marija Dragija — trećeg nema na vidiku.