Sun Cu i bitka za Tajvan

Dobro došli u XCIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Posle dužeg vremena vraćamo se na temu Kine i Tajvana. U poslednjih par meseci se verifikovalo nekoliko različitih događaja koji upućuju da se dan eventualne invazije na Tajvan približava, ali i da vlast predsednika Si Đinpinga nije tako neupitna kao što se činilo donedavno.

Naravno, Kina će pokušati sve da do kraja primeni filozofiju Sun Cua, odnosno da pobedi u partiji za Tajvan bez opaljenog metka i bez invazije, tim pre što je Kina poslednji ozbiljni rat vodila pre sedamdeset i kusur godina na Korejskom poluostrvu.

„Pokušajte da pobedite bez borbe. Pre bitke poljuljajte samopouzdanje neprijatelja kroz poniženja, izlaganja ruglu, umrtvljivanjem nade i stavite ga na zahtevne i bolne probe. Korumpirajte sve što je dobro i što može da vam donose prednost, dovedite u pitanje poverenje u sve lidere i najbolje političare primoravajući ih na sramno ponašanje i delovanje i na izdaju. Superiorna izvrsnost se sastoji u slamanju otpora neprijatelja bez bitke“, pisao je Sun Cu u svom „Umeću ratovanja“ još pre dva i po milenijuma.

Na Tajvanu su svesni ozbiljnosti ratne opasnosti i pored toga što im sa kontinenta stižu već 70 godina pretnje jer Kina nije bila nikada u svojoj istoriji tako moćna kao što je sada. Maksima Flavija Vegecija Renata, starorimske verzije Sun Cua, „Si vis pacem, para bellum“ (Ako želiš mir, pripremi se za rat) sve je popularnija na Tajvanu jer niko ne želi sukob sa Kinom ali ni da potpadne pod vlast Pekinga i zato se velika većina nada da će status kvo ostati na snazi do daljnjeg.

POČETAK KRAJA ILI KRAJ SI ĐINPINGA

Evidentne promene u načinu izveštavanja kineskih medija pod kontrolom partije (smanjeno pominjanje Si Đinpinga i citiranje njegovih izjava i „mudrosti“), nestajanja Sija po nekoliko nedelja iz društvenopolitičkog života (već se dva puta dogodilo da ga nije bilo duže vreme u ovoj godini), izostanak na samitu BRIKS-a u Brazilu i serija smena ili misterioznih nestajanja funkcionera koji su slovili kao bliski Sijevi ljudi, galvanizovali su priče o mogućoj promeni na čelu Narodne Republike.

Pojavljivanje Sijeve ćerke Mingze na večeri sa beloruskim predsednikom Lukašenkom proizvelo je dijametralna tumačenja. Mingze je pod lažnim imenom studirala na Harvardu i nije se nikada pojavila na nekom javnom događaju pored oca od kada je postao predsednik. Za neke je to signal da Si želi da je projektuje kao svoju naslednicu, za druge samo kurtoazija prema Lukašenku. Sve je dodatno učinjeno misterioznim uklanjanjem vesti o prisustvu Mingze sa svih medija pod kontrolom partije.

Druga indikacija da se nešto valja iza brda jeste Sijevo delegiranje velikih i ozbiljnih dosijea svojim saradnicima. Premijer Li Ćang bavi se unutrašnjim ekonomskim pitanjima. Potpredsednik vlade He Lifeng vodi dosije carinskog rata sa SAD. Cai Ći, član Politbiroa Kineske komunističke partije, zadužen je za kibernetske izazove, a Vang Huning je vodeći ideolog partije i siva eminencija.
Decentralizacija vlasti može da se tumači dvojako, kao kreiranje uslova za trku za naslednika Sija na čelu partije i države, ali i kao pokušaj Sija da povrati poverenje u partiji koje je u dobroj meri dovedeno u pitanje zbog serije promašaja i loših rezultata u poslednjih par godina, od suzbijanja pandemije kovida-19 do ekonomske krize.

Takođe, ne treba zanemariti sve jaču ulogu vojske i pojedinih generala. Sa eksponencijalnim povećanjem izdvajanja za armiju i naoružanje, kao i planovima za invaziju na Tajvan, Narodnooslobodilačka armija je postala veoma važan faktor i nije isključeno da je Si upotrebi kako bi ostao na vlasti ili da bi je učvrstio. Međutim to je mač sa dve oštrice i moglo bi da se dogodi i obratno: da vojska iskoristi svoju poziciju da nametne novog vođu u Džongnanhaju.