Dobro došli u LVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji i njenoj poziciji na velikoj geopolitičkoj tabli, ali i odnosima sa EU, SAD, Rusijom, Turskom, Kinom. Objasnićemo zašto Zapad nema nameru da ruši Aleksandra Vučića, kao i zašto su političke promene nabolje u Srbiji svedene na teoriju.
Odgovorićemo i na pitanje zašto se Srbija naoružava i da li je zaista ugrožena kako to zvaničnici iz Beograda ponavljaju s vremena na vreme. Pokušaćemo da otkrijemo motive zbog kojih predsednik Vučić ne veruje u članstvo Srbije u EU kao i zbog čega kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je na „pravoj strani“ istorije.
Serija poteza srpskih vlasti u poslednje vreme na međunarodnoj pozornici ukazuje na prozapadnu inklinaciju režima u Beogradu. Tu se pre svega misli na kupovinu francuskih „rafala“, glasanje u UN u korist Ukrajine, veliku vojnu, humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć Kijevu (90 odsto pomoći koja stiže u Ukrajinu iz našeg regiona dolazi iz Srbije), kao i na odluku Beograda da eksploataciju litijuma veže za ključne evropske zemlje, ne samo Nemačku. Ruku na srce, u zapadnim prestonicama ima onih koji te poteze vide više kao Vučićevu taktiku za održavanje vlasti a manje kao strategiju usidravanja Srbije na Zapadu ili približavanja članstvu u EU.
Zapad neće rušiti Vučića jer su uvereni da bi mogao da dođe neko gori. Srbiji ne nedostaje stranaka, lidera i medija da bi smenili Vučića, Srbiji nedostaju, što bi rekao Leo Longanezi, slobodni ljudi, a oni se ne konvertuju u izbornim kampanjama sa nastupima na televizijama, mitinzima ili tekstovima u novinama, oni se odgajaju, neguju, obrazuju.
Leonardo da Vinči je još pre pola milenijuma zapazio da postoje tri tipa ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im drugi pokažu gde da gledaju i oni koji uopšte ne vide. Svi autoritarni vladari zaziru od ljudi koji vide, preferiraju one koji vide samo ono što im se pokaže, a najviše vole one koji ne vide.
Broj ljudi „koji vide“ u Srbiji se sveo na jednocifren procenat, oni koji vide kad im se pokaže gde da gledaju su pod stalnom unakrsnom vatrom propagandne režimske mašinerije, a oni koji ne vide su sve brojniji i zato je i ovo malo demokratije i slobode što je ostalo u opasnosti.
Ipak, ne treba očajavati. Kao retko kada u njenoj istoriji, geografija je na strani bolje budućnosti građana Srbije i pored toga što mnogi ne žele da je vide. Bez bliskih veza sa EU, SAD i regionom Beograd rizikuje ozbiljnu ekonomsku krizu, a samo ona može da podrije ozbiljno temelje Vučićeve vlasti i toga je predsednik Srbije svestan.
Zato on vuče poteze koji su na prvi pogled kontradiktorni jer se ne radi o strategiji da Srbija postane članica EU već o taktici da se konzervira vlast. U međuvremenu, opozicija treba da počne da radi na duge staze i da se sprema za maraton jer u sprint izbornim trkama, Vučićevoj specijalnosti, nema nikakvih šansi da pobedi, što se videlo u prethodnih 12 godina.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
