Šta se može saznati o “najvećoj demokratiji sveta” kada se pređu crvene linije

Najveći rast u modernoj istoriji. Najveći broj izgrađenih puteva i bolnica. Najmanja nezaposlenost… Svi srećni režimi liče jedan na drugi…

Ovog puta pričamo o Indiji. Dvadeset dvoje novinara iz 13 zemalja istočne i centralne Evrope posetilo je najmnogoljudniju zemlju pred najveće izbore u istoriji sveta. Ukupno 960 miliona ljudi ima pravo glasa na izborima koji počinju 19. aprila i završavaju se 1. juna, kada će biti izabrano 543 poslanika Lok šabe, donjeg doma, i 65 mesta Rajha šabe, gornjeg doma. Nacionalistički premijer Modi ima najveće šanse za treći mandat. Njegova Nacionalna demokratska alijansa u prednosti je u odnosu na levičarsku koaliciju I.N.D.I.A, koja se ujedinila za ove izbore.

Modijeva partija ne kontroliše celu Indiju. Ali radi na tome.

Indija je najveća demokratija na svetu. Od nezavisnosti 1947. godine vlast se normalno menja na izborima, što je osnova demokratije. Nijedna druga zemlja iznad 100 miliona ljudi, izuzev Amerike, i nema demokratiju u punom smislu te reči. Džordž Vašington u SAD i Indira Gandi u Indiji. Tako to ide. Jednom osvojene slobode niko ne dovodi u pitanje. Osim na Balkanu.

Na najpoznatijoj Ekonomistovoj listi “Indeks demokratije” Indija je na 41. mestu, ocenjena kao manjkava demokratija, ali je teško meni da ocenjujem to kad dolazim iz zemlje koja je na 64. mestu, ili nekome iz Evrope u kojoj je jedna punopravna članica EU, Bugarska, dva mesta iznad nas, a dvadeset ispod njih. Indijska vlada to želi da promeni. Stalo joj je. I tajno, kako je otkrio Gardijan, i javno, zbog čega je najverovatnije i organizovana ova poseta. Sasvim otvorena i direktna kako se videlo na sastanku s ministrom spoljnih poslova Subramanjamom Džaišankarom, koji je jedna od najvažnijih političkih ličnosti u zemlji, i nedavna zvezda Minhenske konferencije. Jedan od najpoznatijih novinara, s kojim ću pričati kasnije, pitao me je – da li me je fascinirao?

A ne voli ga, što nije nebitan deo u nastavku ove priče.