Postoji li slobodna volja?

Većina religioznih ljudi na svetu, bez obzira na religiju kojoj pripadaju, veruje u koncept sudbine (ili karme, u blažem obliku). Pored svih kontradiktornih stvari u koje religiozni ljudi veruju ovo je jedna od najbesmislenijih. Koja je svrha raja/pakla ili reinkarnacije u nešto nakazno ako niste vi ti koji utičete na svoj život? Zašto bi trebalo da završite u paklu ukoliko je sve što se dešava u vašem životu “zapisano”? Vi ste jednostavno bili posmatrač u sopstvenom životu, putnik na zadnjem sedištu automobila koji se odvezao od predodređene tačke A (rođenja) do tačke B (smrti).

Kao takvi ne možete imati nikakvu moralnu odgovornost pa vam ni Sveti Petar (ili ko god da je sudija) ne može uzeti za zlo kakve god nepodopštine da ste počinili. Nisam religiozna osoba, apsolutno sam na dijametralno suprotnoj strani, ali postoji pitanje u neuronaukama koje se svodi na isto a glasi – imamo li slobodnu volju?

Da li i u kolikoj meri imamo stvarni uticaj na sopstveni život (uprkos svim “spoljašnjim faktorima”)? Ili smo, kao u slučaju sudbine, samo bespomoćni posmatrači koji su tu dok se vožnja ne završi? Odgovor na ovo pitanje je apsolutno fundamentalan budući da i naš identitet i naš pravni sistem potpuno zavise od njega.