Na osnovu reakcija koje sam dobio, a koje su me iskreno obradovale, znam da mnogi od vas iščekuju najavljeni nastavak “velike priče” o višeslojnoj i neobičnoj umreženosti moje porodice s majčine strane, ali i mojoj vlastitoj, s goričkom regijom, konkretno s italijanskim gradovima Goricijom i Trstom i slovenačkom Novom Goricom. Taj će nastavak, međutim, morati da sačeka, jer još malo ostajemo u daljoj prošlosti, a sve zbog gotovo filmskog obrta prouzrokovanog, za mene velikim otkrićem – upravo onakvim kakav dolikuje velikim pričama.
Ovo putovanje kroz istoriju moje porodice počelo je, kako se sećaju oni koji su čitali tekst Gde me je odveo čukundedin portret iz Narodnog muzeja, i kako se vidi već iz njegovog naslova, u Narodnom muzeju u Beogradu, ispred portreta moga čukundede Dušana Nadaškog iz 1861. godine, a čiji je autor veliki srpski slikar iz 19. veka Nikola Aleksić. Kao što sam u tekstu objasnio, ovaj portret je najstariji artefakt u porodici Nadaški, čiji je izdanak moja baka s majčine strane, a ujedno i najstariji podatak o toj porodici kojim raspolažemo.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
