Prirodan ulazak na Medicinski fakultet u Beogradu je sa njegove istočne strane, od Hrama Svetog Save. Medicinski fakultet nije jedna zgrada, već skupina raštrkanih klinika u kojima su smešteni studentski amfiteatri i učionice. Kao neki srednjovekovni grad, na jednom od vrhova Vračarskog brda, opasan je prirodnim šancima i izgrađenim ogradama. Najteže mu je prići sa jugozapadne strane, dugim uskim stepenicama što izbijaju pravo na centralnu građevinu utvrđenja, Dekanat. Ne pamtim da sam ih ikad prošao mirno, ne žureći i bez straha da ću zakasniti. Sredinom „medicinskog grada” protiče čuvena (simbolično) jednosmerna Ulica doktora Subotića. Kroz nju se sporo, lenjo i strpljivo stiže do izlaska i ušća u realan život Beograda, gotovo uvek automobilima prepuni Bulevar oslobođenja.
Taj vrh brežuljka nije veliki, pa se od Patološkog amfiteatra na jednoj, do Histopatološkog na drugoj strani, stiže za manje od deset minuta. Ipak, u tom „medicinskom gradu” tek punoletni mladi ljudi sa višegodišnjom boravišnom vizom (položenim prijemnim ispitom) imaju sve što im je potrebno: mesta sa jeftinom hranom i jakom kafom, knjižaru sa debelim i skupim knjigama, ali i kopirnicu, u kojoj se kupuju skripta i sa njima večita nada da prečica do položenog ispita postoji. Tu su i biblioteka, čitaonica, trafike i mali parkovi sa nepolomljenim klupama. Tek prispeli u Beograd, mešaju se i upoznaju.
Tu, u tom krugu učenja i odrastanja, od ranog jutra i prvih (obaveznih) jutarnjih vizita do kasnog popodneva, student medicine provede najmanje šest godina najlepšeg dela života. Manji broj studenata tu provede samo tih minimalnih šest godina, većina period studiranja produži za koji mesec ili godinu. Na kraju se svi tu negde poravnamo, pa taj produžetak ostane samo retkima važan.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
