Prijateljica mi je jednom rekla da se tačno seća trenutka kada je otac prestao da je vidi. Imala je trinaest godina, sedela je prekoputa njega na večeri i uzbuđeno prepričavala događaj iz škole. Na pola njene rečenice, oči su mu se spustile na telefon. Bilo je kratko – trenutak, zapravo – ali nikad ga nije zaboravila. “Bilo je kao da su se vrata zatvorila”, rekla je. “Nikad više nisam imala osećaj da imam njegovu punu pažnju.”
Prisutnost nije samo biti fizički negde. Radi se o tome da se pojavimo sa svojom punom pažnjom, svojom nepodeljenom svešću. Pa ipak, mnogima od nas – uključujući i mene – postaje sve teže ostati prisutan u svom životu.
Naši uređaji, naše teskobe, naši beskonačni popisi obaveza odvlače nas od ovoga ovde i sada, raspršujući našu pažnju u hiljadu različitih smerova. Cena? Naši odnosi, naš osećaj smisla, pa čak i naše mentalno zdravlje.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Već imate nalog? Ulogujte se
