Kultura

Živela ponavljanja!: “Komo 2” Srđana Valjarevića, treći deo

Između prošlog penjanja i ovog sada je razlika, sada nosim svojih skoro 25 godina ili tačno 8.880 dana svog života između dva pentranja, bolje pamtim sve infuzije nego šumske i planinske staze. Zašto bih bilo kome to objašnjavao? Zašto se svaki korak razlikuje i zašto su mi ponavljanja važnija od sećanja?

Fotografija Nebojša Babić
apr 18 2023, 06:00

Podeli

Sve delove pročitajte OVDE

***

200 metara.

Jezero Komo se nalazi na ovoj nadmorskoj visini. I Belađo se nalazi na ovoj nadmorskoj visini. Spakovao sam rezervnu majicu, dve banane, dve flaše sa vodom i džepni nož u ranac. Sančo je spakovao svoje stvari i foto-opremu. Nije me nijednom pitao zašto to radimo. Kad ti neko kaže da je to što radiš besmisleno, onda znaš da je “to” u njegovoj rečenici njegov besmisao. Sančo to nije pitao. Ja se, inače, ne sećam mnogih stvari. Niti imam neki odnos prema sećanjima, verujem da je najmanje pedeset posto sećanja potpuno proizvoljno. Znam da sam se popeo na Monte San Primo pre dvadeset i pet godina, znam da sam to uradio na predlog i molbu profesora Roberta Osermana koji mi je dao spisak ptica koje se mogu videti na ovom području i na planini, nije tražio od mene da se popnem do vrha, bilo mi je uzbudljivo i ja sam se ipak popeo do vrha. To znam, ničeg drugog se ne sećam.

Znam da sam imao sa sobom dvogled, znam da sam gledao po krošnjama kada bih primetio neku pticu, ili bih gledao gore ka nebu, imao sam spisak sa fotografijama ptica, i ukoliko bih prepoznao neku pticu sa slike, štriklirao bih i dopisao gde sam je video i u koje vreme, tačno u koliko sati. Profesor Robert Oserman se inače time bavio, ornitologijom, njemu je to značilo, ali on više nije mogao da se penje uz brda i planine. Meni je značilo da mu to učinim, i znam da sam se zato popeo do vrha. Gore sam jeo sendviče, toga se sećam. I video sam velikog zlatnog orla. I toga se sećam. To je bilo pre dvadeset i pet godina. To znam. Zapamtio sam i da sam se prepao kada sam video tog orla i kada je preleteo iznad mene, umirio sam se ipak i posmatrao ga, ali sam se prepao, a onda i zaboravio kako sam sišao sa tog vrha. Toga se uopšte ne sećam.

300 metara.

Kada se udaljavate od bara “Sport” i trga Pjaca dela Kijeza ulicom Via Garibaldi, nastavite dalje ulicom Via Valazina, sve do puta Viale Domeniko Vitali, kojim nastavite pravo i prođete pored groblja, stignete do Viznjole, prvog sela, ili zaseoka, odmah po izlazu iz Belađa. U jednom dvorištu su dva magarca koja pasu travu.

Fotografija Nebojša Babić

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price