Da li se zaista na kraju svega ceo život okrene u rikverc i kao špil karata se poređaju najključnije njegove sekvence, onda kada dođe do graničnika posle kojeg počne da otkucavaju prvi sekundi smrti? Da li su se te retrospektive poređale u glavi Bore Đorđevića dok je bio priključen na respirator u ljubljanskoj bolnici? Šta i kako mu se poslagalo u toj poslednjoj retrospektivi?
Dok razmišljam o Bori Đorđeviću i njegovom mogućem inventaru svega prvo što mi pade na pamet su jedan grad i jedan kvart grada. Ljubljana i Tašmajdan u Beogradu.
Prvo Ljubljana, i to ne samo zbog ironije sudbine i prozivanja “bečkih konjušara” u čijoj prestonici kasnije počneš da živiš. Ne, već Ljubljana, Tito i Bora. Na albumu Riblje čorbe “Koza nostra” Bora ima pesmu “Tito je vaš”. To je 1990, već je jasno da će se Jugoslavija raspasti. Milošević je ustoličen, kao i Tuđman. Tito je prošlost i sada već laka meta. Bora Đorđević će tek godinama kasnije priznati da svi ovi kasniji nisu bili Titu ni do kolena, ali tada, za taj album, on piše pesmu protiv Tita.
Deset godina pre te pesme, 1980, cela Jugoslavija je svakodnevno pratila vesti iz Ljubljane, saopštenja konzilijuma lekara o zdravstvenom stanju druga Tita. Ovog avgusta i septembra 2024. pratile su se takođe vesti iz jedne bolnice u Ljubljani gde je na kiseonik priključen Bora Đorđević. Razlika u praćenju ljubljanskih bolničkih izveštaja je u tome da se 1980. verovalo u mogući preokret i besmrtnost maršala Tita, a ove 2024. već su se pisali epitafi i pravili tekstovi o pokojnom, a živom Bori, i svi su bili u uverenju da je ljubljanski bolnički karton Čačanina u njihovom gradu zaključen.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
