Velike priče objavljuju serijal o najvažnijim i najvoljenijim strip (i skoro-strip) junacima (i stvarima koje prate tu ljubav). Kako to red nalaže, tekstovi izlaze svakog četvrtka.
***
Leto je imalo miris olova, najjeftinijeg papira i uske špacije u dva stupca.
Ne znam da li sam se ikada, tokom meseci kada bi duvao śever, crnogorska varijanta hladnog vetra s planina, ili bi padala kiša kao u Makondu, pa bi se neko zaglavio kod ljubavnice, a onaj sa manje sreće kod svoje žene, ne znam da li sam se tada obraćao Doku Holideju ili Vajatu Erpu.
Stripovi su uvek bili tu; Zagor, Blek i Teks mogli su i zimi da budu dobro društvo, ali roto-romani, njih smo isključivo trošili i sažvakavali na pjeni od mora, musavi od sladoleda, između dva vađenja morskih ježeva od kojih su stariji drugari umeli da prave pepeljare, i lova na rakove, meduze i hobotnice, ornih da uskoče u salatu (životinje, ne drugari).
Dobro, ponekad bi mi zasmetao onaj što na sutomorskoj ili petrovačkoj plaži prodaje kokice ili krofnice-ce- ce-ce, ili bradonja koji vuče magare da ga jašu deca, jednom i neki deda koji je tvrdio da ne može da potone, i da su novine o njemu pisale, pa bi me prenuo iz maštarija; nema veze, sunce bi me odmah vratilo u lepljivo popodne prerijske zabiti, u neki sanjivi salun u Arizoni, u čijem najtamnijem ćošku sedi usamljeni kauboj, s jednom rukom na opasaču, s cigaretom u ustima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
