Tužno je što se na “Svadbu” gleda kao na zabranjenu ljubav

I pre premijere u Beogradu, pre nego što će napuniti Sava centar, priče o filmu „Svadba“ stizale su jedna za drugom. Tačnije rekordi. Da je najgledaniji film u Hrvatskoj, sada već u istoriji hrvatske kinematografije. Ovaj film o ljubavi, svadbi, Srbina i Hrvatice, okupio je teškaše srpske i hrvatske kinematografije: Bjelogrlić, Bitorajac, Trivalić i idući dalje špicom sve puca od superstarova sa obe strane.

Film je tek počeo da se prikazuje, a čini se da će postaviti nove tržišne rekorde. Nekoliko sati pre premijere u Beogradu, našao sam se sa Igorom Šeregijem, režiserom filma, u Crown Plazi. Za stolom i šoljama espresa bio je i jedan od glavnih glumaca Rene Bitorajac, a pridružio se i producent Ivan Kelava.

Iako je Igor Šeregi imao tremu da li će film ispuniti tu ogromnu salu Sava centra, uspevao je sa odličnim humorom, pa i sa dopisivanjem, pa i da pozove kelnerice dok nam plaća kafe da dođu na premijeru. I trema i pabirčenje publike pokazalo se suvišnim. Zaraza „Svadbe“ stigla je i u Beograd, a o tome govore i gužve u sinepleksima u danima posle premijere. U pauzama intervjua stigli smo pričati i o letovanju na Braču a ja sam zaboravio reći Bitorajcu da je meni godišnji odmor pre desetak i više godina na moru, značio da ga u periodu nakon popodnevne plaže gledamo u reprizama „Bitange i princeze“.

Sa Igorom sam nastavio dopisivanje i posle premijere uporno ga jedno prepodne oslovljavajući sa Ivan, pa sad pazim kako pišem ime čoveka koji je već ušao u istoriju, onu filmsku.

Za početak, “nezvanično” mi je rekao da nije išlo glatko sa pripremom filma “Svadba”, da je bilo saplitanja, ili ne baš saplitanja, ali da mnogi nisu toliko verovali u ovaj film, pa sam ga pitao da mi to detaljnije objasni.

“U samom početku u film smo vjerovali samo Ivan Kelava, producent filma, Rene Bitorajac i povremeno ja. Jako je teško kad nešto pokušavate realizirati deset godina. Nekoliko puta sam htio odustati i napisati nešto drugo, možda nešto jednostavnije, možda nešto više art po nečijem mišljenju. Nekako sad kad gledam cijelu situaciju, možda je to tako trebalo biti. Možda smo stvarno svi trebali odrasti i biti spremni za Svadbu. Sad se teško prisjetiti svih nedoumica i sumnji, pamtimo samo one koji su bili s nama na tom putu i hrabrili nas. Hvala im, znaju tko su”, kaže mi.

Uspeh ovog filma i ogroman broj gledalaca u Hrvatskoj pokazuje da je ljubav između Srbina i Hrvatice (ili Hrvata i Srpkinje) ipak zanimljivija u Hrvatskoj nego recimo film o ljubavi Wolt dostavljača iz Bangladeša i Hrvatice iz zagrebačke Knežije. Ili Austrijanca direktora Raiffeisen ekspoziture u Beču i Dalmatinke koja iznajmljuje apartman.