Pre tačno pet godina poslednji put sam gledao film Guya Ritchieja. Bilo je to ostvarenje “The Gentlemen”, sa Matthewom McConaugheyem, Jeremyjem Strongom i Charliejem Hunnamom u glavnim ulogama, između ostalih. U prepoznatljivom Ritchiejevom maniru (o kome kasnije) pratili smo priču o Mickeyu Pearsonu, bogatom dileru marihuane koji želi da svoj biznis proda američkom “investitoru”, Matthewu Bergeru. Pearson, inače, za uzgoj marihuane koristi imanja osiromašene engleske aristokratije kojima je neophodan (veliki) novac da ih i dalje održavaju.
I to je otprilike sve što treba da znate o ovom filmu, u slučaju da ga niste gledali, i sve što je Ritchie “ugrubo” iskoristio za svoju novu seriju “baziranu” na njemu. Sada kada sam odgledao i seriju i film, a vi možda niste ni jedno ni drugo, moja preporuka je da svakako pogledate film. A onda i seriju, ako vam se film (baš) dopao.
Zadržimo se sad, nakratko, na Guyu Ritchieju, koji je sam (pre)često ili odskočna daska ili tačka spoticanja za svoja ostvarenja. Zapravo, za svoja “tipična” ostvarenja. Bivši Madonnin muž karijeru je započeo pre malo više od pola veka filmom “Lock, Stock and Two Smoking Barrels”, komedijom sa elementima krimi drame i (tada vrlo popularnog) “tarantinovskog humora” koji je sadržaju obezbeđivao crne i apsurdne trenutke, pred kojima ste morali da zažmurite ili umrete od smeha. Naredni film “Snatch”, sa većim budžetom i impresivnijim kastom (Brad Pitt u usponu), utvrdio je njegovu estetiku i etablirao ga kao novu nadu, “britanskog Tarantina” i autora koji svoj specifični stil ume da proda.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
