Kako psu objasniti smrt?

Postoje filmovi koji vas teraju da zaplačete, i oni koji vam samo tiho sede kraj duše, strpljivo čekajući da se setite kako se to radi. “The Friend” (Prijatelj), u režiji Scotta McGeheeja i Davida Siegela, sa Naomi Watts u glavnoj ulozi, nepogrešivo spada u ovu drugu kategoriju – o gubitku, samoći, sećanju i, da, jednom veoma velikom psu.

Kako objasniti smrt psu? To pitanje – i još nekoliko znatno dubljih nego što biste očekivali od “filma o psu” – daje misaonu težinu ovoj nežnoj drami o suočavanju sa smrću, u kojoj publika dobija 80 kilograma emocionalne podrške u vidu Apola, nemačke doge, koji tuguje za svojim gazdom i koga čeka eutanazija, osim ako ga ne usvoji neko dovoljno saosećajan.

Ljudi jedva razumeju smrt, a većina radije ne želi ni da razmišlja o njoj – što je čest slučaj i među vlasnicima kućnih ljubimaca, koji retko kad planiraju šta će se dogoditi s njihovim životinjama nakon što ih više ne bude. To nije slučaj s Walterom Meredithom (Bill Murray), uglednim piscem starog kova – tipom koji je nekad flertovao sa svojim studentkinjama dok ga optužbe za neprimereno ponašanje nisu koštale akademske karijere – koji ogromnog psa zaveštava svojoj omiljenoj štićenici i nekadašnjoj ljubavnici, Iris (Watts).