Decembar je uvek bio mesec filma. Ne nužno onog filma na koji se pomisli kada se pomisli na sam kraj godine. Ne nužno dakle filma u kome dečaka zaboravljaju roditelji, ne nužno filma u kome dečak saznaje da je čarobnjak.
Ne nužno filma u kome Alan Rikman kupi ženi CD Džoni Mičel. Ne nužno ni naših varijanti tih filmova, ljubavnih priča o Mariji i Bobi, koji se iz dela u deo pretvaraju u filmove o Žiki. Ne ni filma u kome se siromašni kujundžija zaljubi u ćerku Hadži Zamfira (svi znaju da je januarski, božićni film).
Ne misli se ni na one filmove o ženi koja radi neki dosadni posao, pa joj propadne zimovanje ili propusti let i onda je prinuđena da Novu godinu ili Božić slavi sa svojom porodicom u malom gradu u kome sretne svoju nekadašnju gimnazijsku ljubav.
Misli se na generalno sumiranje godine, priče o onome što smo gledali, komentarisanje najboljih ostvarenja. Šta je precenjeno? Šta nije dovoljno hvaljeno? Ko ima najbolju ulogu? Ko će biti nominovan? I naravno, ko će dobiti Oskara?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
