Ogledalce, ogledalce, zašto je Disney sve upropastio?

U ovom trenutku, igrane adaptacije Disneyjevih klasika manje su pokušaji oživljavanja omiljenih priča, a više testovi izdržljivosti publike. Najnovija žrtva ove nostalgijom gonjene industrije, „Snežana” – koju je režirao Marc Webb (The Amazing Spider-Man) i napisala Erin Cressida Wilson (The Girl on the Train) – film je koji dokazuje da je Disney možda usavršio umetnost zgrtanja novca, ali je potpuno izgubio osećaj za pravljenje magije.

Pretpremijerni „hajp” (ili, tačnije, antihajp) nagoveštavao je da će film biti loš. Ali „loš” je preblaga reč. Gledanje „Snežane” podseća na uništavanje dragih uspomena pred sopstvenim očima – samo što je to uništavanje izvedeno na najneprivlačniji mogući način. Nestala je slikarska lepota originala iz 1937. godine, a zamenila ju je estetika koja izgleda kao loš eksperiment sa veštačkom inteligencijom: jezivo besprekorna i agresivno bezlična.