Kao žrtva porodične tragedije, 14. decembra uveče, umro je jedan od najvoljenijih zabavljača demokratske Amerike, Rob Rajner. Iako je njegov poslednji (gerijatrijski) film „Spinal Tap II“ bio izmasakriran od kritike a delimično i publike, način na koji je Rajner izgubio život, nažalost, liči na film, ali ne na onaj koji bi on režirao ili se pojavio u epizodnoj ulozi.
Živeti u vreme Rajnerovih klasika, od sredine sedamdesetih pa sve do prošle godine je ikserski bona fides. Nekoliko decenija predstavljanja one Amerike koja svoje ideale vuče iz ideala, u stvari, uobrazilje klasičnog Holivuda u kome su branioci pravnog sistema i poštenja POTUS-a, Tom Kruz i Majkl Daglas, uz veru u pravu ljubav, ma koliko je čekali, kameni temeljci prosečnog ljudskog sentimenta. A opet, ne banalni i plitki, a opet, ne žanrovski utemeljeni u uslovnosti.
Rob Rajner je bio omiljeni reditelj koga nikada ne biste spomenuli da vam je makar u 15 omiljenih, iako su vam makar tri njegova filma među omiljenima, ali na listi koju ne priznaje vaša gordost, jer ste onoliko kul. Rob Rajner je u svojim glumačkim epizodama, a bilo ih je i više nego što umemo da izbrojimo, bio omiljeni komša, kumašin, otac.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
