Kao žrtva porodične tragedije, 14. decembra uveče, umro je jedan od najvoljenijih zabavljača demokratske Amerike, Rob Rajner. Iako je njegov poslednji (gerijatrijski) film „Spinal Tap II“ bio izmasakriran od kritike a delimično i publike, način na koji je Rajner izgubio život, nažalost, liči na film, ali ne na onaj koji bi on režirao ili se pojavio u epizodnoj ulozi.
Živeti u vreme Rajnerovih klasika, od sredine sedamdesetih pa sve do prošle godine je ikserski bona fides. Nekoliko decenija predstavljanja one Amerike koja svoje ideale vuče iz ideala, u stvari, uobrazilje klasičnog Holivuda u kome su branioci pravnog sistema i poštenja POTUS-a, Tom Kruz i Majkl Daglas, uz veru u pravu ljubav, ma koliko je čekali, kameni temeljci prosečnog ljudskog sentimenta. A opet, ne banalni i plitki, a opet, ne žanrovski utemeljeni u uslovnosti.
Rob Rajner je bio omiljeni reditelj koga nikada ne biste spomenuli da vam je makar u 15 omiljenih, iako su vam makar tri njegova filma među omiljenima, ali na listi koju ne priznaje vaša gordost, jer ste onoliko kul. Rob Rajner je u svojim glumačkim epizodama, a bilo ih je i više nego što umemo da izbrojimo, bio omiljeni komša, kumašin, otac.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
