“Žikina Dinastija” počela je kao jedan socrealistički rom-kom, a potom je iz nastavka u nastavak (a bilo ih je još osam) degradirala svoj kvalitet sve do poslednjih “strejt-tu-VHS” delova kojima su jedini gledaoci bili nesrećni gastarbajteri sa insomnijom kojima su filmovi puštani tokom noćnih vožnji do Beča ili Pariza.
“Lude godine”, kako je bio naziv prvog dela, trebalo je da budu jedna zrela analiza adolescentskog života u urbanoj Jugoslaviji, sa elementima humora.
Ali, iako su Boba i Marija, kako su se zvali glavni junaci, imali i dubinu i šarma, suprotstavljena porekla njihovih roditelja, uvedena da daju različite perspektive na stvar (mladi se našli, zavoleli i zatrudneli), ispostavila su se kao daleko zabavnija publici.
Boba i Marija su već u narednom delu otišli u drugi plan, a u ovaj prvi zakoračili su njihovi roditelji, pre svega “her Žika”, Bobin otac, narodski čovek i neodoljiva seljačina, i “prijatelj Milan”, Marijin tata, uobraženi snob i čovek visokih, ali ekstremno korozivnih standarda i principa.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
