Svaki život jeste roman, ali nije svaki roman tako impozantan kao život Dragoslava Mihailovića. Rano je ostao siroče, kao veoma mlad bio zarobljenik u kaznenom logoru, bio trgovački zastupnik, radnik u kamenolomima i fabrikama kože, kao i impresario u putujućem cirkusu. Tek kasnije postaje proslavljen, pa prezren, pa ponovo proslavljen književnik. Putanje ovog života, koji se ugasio u nedelju u Beogradu u devedeset trećoj godini, ispunile bi tomove za pet, šest, sedam egzistencija.
Zahvalan sam što sam na jedan kratki, majušni trenutak (oko dva sata, da budem precizan) imao priliku da budem deo tog života. Jer ko je upoznao Dragoslava Mihailovića nije upoznao samo izuzetnog čoveka i velikog pisca – susret sa ovim čovekom bio je i susret sa jednim od poslednjih živih svedoka jugoslovenske istorije.
Svedok koji je ostavio mnogo toga značajnog za sobom. Svedok kom pokolenja imaju da zahvale na mogućnosti da saznaju šta je bio Goli otok. (Drugo je pitanje da li će pokolenja tu mogućnosti iskoristiti.) Odgovor na pitanje šta je Goli otok po Dragoslavu Mihailoviću glasi: “Niko na zemlji nije podliji od čoveka. Podliji od čoveka je samo čovek.” Odgovor se nalazi u književnom i dokumentarnom delu Dragoslava Mihailovića. On je Goli otok upisao u književnu kartu sveta onako kako je Aleksandar Solženjicin upisao Arhipelag Gulag ili Imre Kertes Aušvic i Buhenvald. Mihailović je Goli otok učinio vidljivim. To je prostor zla za koji u beogradskom Diznilendu za diktatore (poznatom i kao “Kuća cveća”) nema mesta. U muzejskoj prodavnici u okviru Kuće cveća mogu se kupiti šolje sa Titovim likom, slagalice sa Titovim likom, posteri sa Titovim likom, kačketi sa Titovim likom, ovo i ono sa Titovim likom. Sve to predstavlja opredmećeno obožavanje ražalovanog sveca.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
