Meni je sve to ispalo malo kukavički. A nisam siguran da se moglo ili smelo drugačije.
Daleke 1970. (veliki uzor Paula Thomasa Andersona) Robert Altman snimio je “M.A.S.H”, ratni film smešten u doba korejskog rata koji je oporo i cinično prozivao akutelni vojni angažman Amerike u Vijetnamu.
Pre “M.A.S.H” nije bilo tako gorko satiričnih, a u isto vreme i vrlo aktuelnih kulturnih ogledala. Altmanov film, između ostalih (“Bonnie and Clyde”, “Easy Rider”…) najavio je prelazak kontrakulture sa ulica “šezdesetih” na filmsko platno sedamdesetih i tektonske promene koje su urodile “verovatno najboljim periodom Holivuda”.
Voleo bih, čak i da smem da vas lažem, da kažem da Andersonov film odrađuje sličan posao, i da živimo u vremenima u kojima je (filmska) kultura (i dalje) toliko moćna, a još više da Andersonov poslednji film, “Jedna bitka za drugom” (jer je “Bitka neprestana” bilo glupo i ne po AI-u?!), kritikuje ili reflektuje bilo kakve specifične društvene procese, a ne samo njihovo “opšte mesto”.
“Jedna bitka za drugom” je samo film. Nažalost.
Malo kukavički. Jer za razliku od Altmana nije napravio smelu procenu doba u kome živimo. Nije umeo, nije smeo, ko zna. Ali nije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
