Ponekad u svojim recenzijama pribegavam prizemnim oblicima komentarisanja i procene tuđih ostvarenja, najčešće rečima da bi reditelju ili scenaristi (ili obojici) trebalo pucati u kolena. Ali ponekad zaista nema drugog načina da preciznije izrazim nivo frustracije prouzrokovan onim što sam odgledao.
A svega toga ne bi bilo, barem u slučaju “Tron: Ares”, da na svetskom nivou postoji neki zakon, ili makar pravilo, koji potražuje posebne dozvole za snimanje naučnofantastičnih ostvarenja.
Jer snimati 2025. naučnofantastični film, nakon više od sto godina filma i ko zna koliko vekova naučnoj fantastici tematski srodnih dela iz književnosti ili slikarstva, trebalo bi da podrazumeva da, za početak, MORATE da imate dovoljno originalan pogled na budućnost. Zapravo, to bi trebalo da bude jedino što se traži.
Što u praksi znači, da bi svi rimejkovi (i tome slično) postojećih naučnofantastičnih štiva, a o filmovima da i ne govorim, trebalo da budu zabranjeni. Jer zaista, ako vam je jedini način da prozborite o budućnosti da to uradite na temeljima nečijeg postojećeg istupa, shut the fuck up! Majke mi, SHUT. THE. FUCK. UP!
Ne mogu ni da zamislim koliko bismo užasa bili pošteđeni da je ta politika sprovođena, a trenutno ne mogu da se setim nijednog ostvarenja koje je unapredilo moj kulturni život rimejkovanjem stare ideje. Da, jasno mi je da primera ima, možda Carpenterov “Thing” u odnosu na Hawksov, ali spreman sam da podnesem žrtvu ostanka bez tih par svetlih primera radi sprečavanja ovih ostalih. Ovih zaista n.e.p.o.d.n.o.š.lj.i.v.i.h.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
