Srbija je ili nije mala, ali je u jednom veku čak trojicu Stojanovića, velikih dizajnera dala. Sva trojica nose isto prezime, mada nisu u srodstvu. Sva trojica su se bavila reklamom. I sva trojica su bili profesori. Dvojica od njih čak imaju i isto ime. Dvojica imaju i poznate nadimke. Jedan je učio Milenu Pavlović Barili. Jedan je predavao Momi Kaporu. Samo jedan je živ. I samo jedan je streljan.
Dragoslav Stojanović Sip i Slavimir Stojanović Futro biće teme nekih narednih Velikih priča.
Dragoslav Stojanović o kome je ovde reč, najstariji je među Stojanovićima. Vrlo rano, već kao tinejdžer izlaže crteže u javnosti i od tada neće biti predratnog lista koji nije objavio bar neki od njegovih radova. Bio je dizajnerska zvezda pariskih filmskih magazina. Ilustrovao je veliki broj knjiga. Kreirao je brojne logotipe i oglase, a verovatno je i naš najpoznatiji autor reklamnog plakata između dva svetska rata. Poznati pisac Veljko Petrović napisao je njegovu biografiju. Bio je veliki prijatelj, na primer, s Branislavom Nušićem. Dragoslav Stojanović je naš prvi profesionalni grafički dizajner. I jedan od najuspešnijih. I malo ko danas za njega zna.
Čovek bez biografije
O Dragoslavu Stojanoviću nema podataka u ULUS-u. Ne postoji njegov dosije u arhivu prosvetnih radnika. Nema ga kod Miodraga B. Protića u Srpskom slikarstvu XX veka. Niti kod Lazara Trifunovića u Srpskom slikarstvu 1900–1950. Ne pominje se u Istoriji srpske umetnosti kod Slobodana Maldinija. Na Vikipediji, u tekstu o Likovnoj školi, koju je pohađao, i Kraljevskoj akademiji, gde je bio predavač, ne pominje se njegovo ime. I kada je reč o srpskoj karikaturi, izostaje njegovo ime…
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
