Gde je nestala romantična komedija?

Danima mi na svim društvenim mrežama koje koristim, a koristim ih dosta, iskače poster za film “My Oxford Year”.

Poster izgleda kao poster za filmove koji su bili dosta aktuelni krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Momak i devojka u kasnim dvadesetim ili kasnim tridesetim godinama, reklo bi se, uhvaćeni u trenutku neposredno pre poljupca.

Na promotivnom posteru stoji i obavezno jedna rečenica, takozvani “tagline”. U ovom slučaju ispod naziva “My Oxford Year” i ispod informacije da je film produciran od istih ljudi koji su producirali “The Fault in Our Stars” piše sledeće: “One year can change everything”.

I da – oboje su lepi, nasmejani, lepo ukombinovani sa lepom pozadinom.

Da je poster ovog filma rađen pre tridesetak godina, na vizualu bi mogli da budu to Kejt Hadson i Metju Mekonahi, ili da idemo sa klasikom, Džulija Roberts i Hju Grant.

Film bi govorio o dvoje ljudi, momku i devojci koji se dopadaju jedno drugom, ali ih nešto sprečava da budu zajedno (druga osoba, godine, društveni status, ili nešto slično), međutim, na kraju se ispostavi da ih zapravo ništa ne sprečava, da su sve to umislili i da, hvala Bogu, treba da budu zajedno i žive srećno do kraja života.